Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 137

су једну песму која се овако почињала: „Свирај Полка, играј Радоване!"

Тако, као што смо споменули, газдовао је Кресовић са Пелом у кнежевој кући. Но Кресовић имао је још и других муштерија. Сваки час има нове коње, добије их кад с пасошем, кад без пасоша. На пример, кад плати порцију, или други какви терет, то га јако боли, па онда мора то други ко за њега искијати. Одмах се чује да је у риту овом ово или оно нестало.

Тако је Кресовић живео као нико у селу.

ХП

Кад су Ђоки Гроздићу земљу продавали, споменуто је већ да му је још остало две-три стотине форинти. То је Ђоку мало ублажило, јер до душе и то је још леп новац. Да тај новац дође у шаке каквом ваљаном човеку бирташу, који сад почиње, могао би се помоћи.

Кад је Ђока те новце из сучевих руку примио, није знала Ружа у свом јадиковању колико то значи, па је њој дао у руке само 50 форинти, а дру: го је задржао. МИ то је зато чинио, што је тешко новац из Ружиних руку извући, а Ђоки требаће још на свашта којешта новаца, па зашто да се после с њом ценка.

Једаред сам је код куће, па извуче свој шлајбук, вади новце и ређа их на сто као карте. Пун сто банака, саме петице, још није Ђока пропао. Опет скупи новце и меће у шлајбук. Разне му мисли долазе, а све на једно смерају, т. ј. да Ђока ту ствар неће тако лако оставити.

Потражи Кресовића, и с њим се светује. И овај му каже да ствар нипошто не остави, макар до цара дошло. Каже Кресовићу колико још има новаца; сад је Кресовић пун планова. Договоре се да идуу варош и да да Ђока написати једну молбеницу на цара. Ђока је готов.

Сутра-дан Ђока оде са Кресовићем у варош. Неће код „Дебеле Насте“, већ код „Две роткве“, јер код Насте којеко прислушкује.