Čudan svet : roman

138 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

Ту прво договарају се ко ће молбеницу писати. Кресовић сад није рад да иде фишкалу, јер овај ће опет процес започети, а то дуго траје, па се опет могу договорити, а и онако јако чупају. Коме ће даклег У вароши има доста надрикњига и надриписара. Кресовић ређа више њих, па су код двојице запели, код каплара Мате и Раваила учитеља. Каплар Мата био је у милитарији Кресовићев каплар, а сад је писар код судбеног стола. Има леп шакопис, пише као везено, а није скуп. Но Ђока опет воли код Раваила, јер каплар Мата је код суда, па може све то суцу и фишкалима испричати, па му могу шкодити. Еле, код Раваила ће.

Раваило је старији човек, већ тридесет година како је учитељ. Но учитељска плата је мала, па пише и молбенице и контракте. Коме он начини у каквој куповини контракт, ту неће се ни унуци међу собом раскрстити.

" Ту су већ код Раваила. Испричају цео процес са Пецкошићем, како су га почели и како. су га изгубили. Раваило даје Ђоки за право, грди фишкала Берберића, каже да је подмићен и Ђоку изневерио. Његове речи падају као мелем на Ђокино срце.

— Дакле, шта сте сад ради»

— Ради смо да нам пишете једну молбеницу на цара.

— Хм, на цара, оно је додуше најбоље на цара писати, ал' је и најтеже.

— Ја ћу поштено платити, шта кошта.

–- Оне друге молбенице коштају пет форинти, ал на цара десет осим штемпла.

— Даћу десет воринти, само напишите.

— Добро, а оно положи десет форинти за молбеницу и педесет крајцара за штемпл.

Ђока извади и положи.

— Е добро, но дођите сутра, ту треба труда и посла.

— У колико сатир

— У осам.