Čudan svet : roman

МР иу И рута РЦ 140 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

— Ако имаш трошка и времена, то би још боље било.

— Знам, шта ћу чинити — сад фала и збогом!

Ђока увије. молбеницу марамом и тури у џеп. Сад тумара тамо и амо, купи себи нов шешир, јанкл и чакшире, да не рекне свет да је Ђока пропао.

Оде код Насте, и ту се сам части. Опет је добре воље. Наиђе на познатог, који ће га кући возити, али најпре и њега добро почасти. — Дође време да иду кући.

Седну на кола. Ђока је јако наквашен, па легне у кола и спава, његов друг пева. Ђока на леђима леже па хрче, кадикад трза се, стење, каткад тако тешко дише канда ће се удавити.

Дођу кући. Кочијаш одвезе својој кући, а Ђоку скину с кола и метну га у собу на кревет, да се испава. И то је била срећа Ђокина, јер да су га код куће његове скинули, Ружа би џепове провизитирала, па би јој шлајбук шака допао; овде му није ништа фалило.

Ујутру, кад се истрезни, носи собом купљено руво, па 'иде кући, али врло снуждено.

Већ је код своје куће.

— Ружо, ја ти страда ноћас.

— А како тор У

— Вештица ме гњавила, и то баш нико други већ Ружа Клипара. Клекла ми на прса, уватила ме за врат, па ме гњави, мал што душу не испусти, а овамо све језик ми плази, а очи на мене избечила — чудо што остадо' жив! 5

— Сад већ знам шта је; ови' дана је баба-Ружа сваки дан Пецкошићима свраћала, дали ј0] штогод да те гњави и уврача; но забошћу ја њој трн у пету — немај бриге!

— Гледај, молим те, врачај штогод, јер нећу имати мира од ње.

После тога оде Ђока да потражи Кресовића. | Нађе га. Почну се договарати да ли да молбеницу ђ на пошту дају, или сам Ђока да иде цару. 3