Čudan svet : roman

— Јес", тако је, па нашто нам ти врашки чандари, ти баш нису за ништа; дању шетају се, а ноћу по њима ко шта хоће чинити може. — Спаси Бог! — испија Кресовић чашу.

— Жив био дуго година, Саво! Ово је баш вино, што но му у планини пара нема, пену пресеца, па све варницу баца; то је оно право, што но певају, рујно винце — рече Ђока Гроздић.

— Рујно винце, рујна зора! — дода Кресовић.

Браћа би била готова и што попевати, али је Сава још једнако намрштен, а добар је газда, бољи нег сви што с њим пију, па његово је слово прво, и сви пазе шта ће он на све то рећи. Друге мисли њега море. Он је имао три сина; први је у буни погинуо, другог је, истина, са доста великом муком и трошком из чељусти ада избавио и оженио. Сад је ред на трећему. После бербе су најсретније женидбе, деран је здрав од пете до главе, ту нема ни разговора да ће га визитација ослободити, а хоће и мора већ да се жени, има већ цуру, воле ју, воли га она, није ником до чекања. Зато се Сава и брине.

— Лако је вама говорити, — збори Сава ал' ето берба је прошла, а и мом Младену, мом последњем детету, настаде двајест прва година; ту је већ женидба, ал' ту је и регрутација! Колико ме кошта онај пређашњи, нећу ни да вам говорим, ал' опет би' платио и за овога толико исто, само да ми није толико трчкарања. Боже мој, колико је боље било пре буне! За сто воринти шајна могао си сина с какви момци изменити!

— Ни бриге ти није, баћа-Саво! — упадне Кресовић. — Ја, као што знаш, био сам дванајст година солдат, знам ти све од капетана до гемајнера; знаш, и онде се ради свашта којешта, па ћу ти и овде казати шта треба да радиш. Када дође до регрутације, хоћу да кажем до визитације, пре тога зови Чигру Циганина, па нек му одсече други ил' трећи прст на десној руци, па сигурно проћиће визитација, а он неће тамо остати.

1»