Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 18

ровао, али када сам узео сву моју чељад на мегдан, онда сам се уверио, па немој даље више да ти говорим, сви смо били млади, па већ знаш како то иде.

— Ја, баћа-Саво, опет ти кажем да те не разумем, да не верујем. Ко то може јошт доказати2 Знаш ли ти, Петре, штогод о томе2

— Нек не буде замерке, баћа-Стојко, па ћу ти баш оно, што знам, казати. Младен је ваљан момак, а девојка. је што може бити ваљано чељаде, ту је већ кремен и оцило, само труд, па да се запали. О Малој Госпојини играло се код велике биртије. Ту сам и ја био у колу, ту је био и Младен, ту је била и Јелка. До десног бока ми играла је Бркићева млада Пела, а с левог бока Јелка, а до ње Младен. Ту се узвикивало, ту се поскочице певале. Он на мене, ја на њега, он на Пелу, ја на Јелку. Било је ту и намигивања, сво коло је то видило и слушало, а Јелка тек окрене главу Младену, а очи у земљу упре.

— Чекај мало — то је већ млого!

— Е, па после тога, кад је са Анком Перушићевом пударила, ту је већ Младен окукао. Јер са Перушићевом шалио се увек Тима Сивчанин, а цеЛо село зна за њи' двоје, да ће се узети; то онда није друкчије, нег да Младен воли Јелку, а Јелка Младена; па већ кад има бити, нека све искажем — Младена и Јелку већ су и спевали.

— Јест, тако је, ономад, када сам ноћу из великог бирцуза кући ишао, дечурлија је тамо нешто певала о Јелки и Младену — баш нећу да кажем шта, да не буде замерке — потврди Гроздић.

— Но, чекај, Јелка, томе се нисам надао! Чекај, док само кући дођем! — рече љутит Стојко.

Баћа-Сави је нешто и мило, што је Младен птицу уловио. Била је Јелка чељаде какве ни праотац Јаков боље и красније није имао; то је једно, а друго, није баш лако сада Стојку ни шеврдати. Окрене се Стојку.