Čudan svet : roman

= Па шта ти је, Стојко, тако неправо2 Та ја мислим, ни моја кућа није од најгори'. Тако сам се „ја женио, тако исто и ти.

— Све је то добро, ал момци су врагови, па Младен може јошт какве имати, па баш нисам рад „ма моја кћи буде извикана.

На то ће Кресовић.

— Немојте се о томе пећи! Да је с каквом друтом што у ствари, то би ја морао знати, ал' баш ту је на гласу само твоја Јелка и Младен; но то ти "морам казати, да гледаш да за времена уредиш, јер кад доба дође, Младен ће је украсти, Јелка ће ускочити,

= Е, кад је тако, макар се и опријатељили; само то једно, док ме не пита и не узмоли, не знам како ће бити.

Стојко се сад тек уверио да нешто има измеђ Јелке и Младена. Особито Кресовића речи су та поразиле. И баш није неправо мислио, јер бар у таквим стварима Кресовићу могло се веровати, јер је он знао све сеоске тајне, које се дању и ноћу збивају. Особито као хирош — пред њим није могла ниједна цура, ниједна млада, и баш нико, ако јесте какове љубави, затајити. Пандури, четници, бирташи, бирташице, кметови, па и сами млади Грци — све су то његови људи, па се шта у селу десило, Кресовић одмах или сутра све дознаје.

Стојко се највећма зато забринуо, да ако је баш тако, да му кћи не остане у платки, а што се Младена и Савине куће тиче, ту му није било до "замерке.

Баћа-Сава може се баш овим даном пофалити и задовољан бити, јер су му две ствари за руком испале; једно, што није морао понизити се сам на несигурно да проси, јер би било сасма несигурно, када би се у питању о кнежевини од Стојка одвојио, друго, добио је пријатеља, или бар отклонио супарника и моћног противника у кнежевини. Па сад једнако нуди друштво да пије, јер што је желео, у свему је данас победио.