Cvijićeva knjiga

КАРСТ И ЧОВЕК 69

дана; ходајући тамо амо и гурајући једна другу, овце папоњцима утисну глину у сваку пукотину вртаче и потпуно је зачепе, тако да се у њој одржи сакупљена атмосферска вода, и то су убли; има и правих бара у вртачама чије су пукотине природним процесима зачепљене, и оне имају своје нарочито име, локве. Пастири се служе тим малим резервоарима да би имали пијаће воде за себе и за стоку. А да би уштедили њихову воду, они у праскозорје пусте овце да се напајају обилном јутарњом росом. Сем тога у динарском карсту већ неколико векова подижу вештачке резервоаре у којима се чува пролетња вода за сухо лето. То су цистерне (чатрње, бистшиерне, гусшиерне). Последњих деценија саграђене су многобројне цистерне од бетона, различитог облика и димензија, као приватна или општинска својина, и оне су данас главни резервоари воде у динарском карсту.

Али за време сувог лета исцрпу се сви ови резервоари воде и пресахну слаби извори, и од тада настаје мучан посао око снабдевања водом. Тада се становници карста сете да су запазили воду у пећинама и на дну дубоких јама које нису далеко од села. Често је тешко спустити се у њих, а још теже изаћи са пуним крчазима и другим судовима. Ова тегоба понавља се сваког дана. Ја сам гледао како се много жена поврста, са крчазима, и силазе једна за другом, као у пећину. Воду из јама црпе људи, што је још много тежи посао, поређавши се један испод другог све до дна вертикалног канала где се налази подземна вода, и напуњено ведро додају једно другоме (Пива у Црној Гори)'); где где су направљене у стени степенице ради лакшег силажења у јаму. Ј. В. Валвазор је забележио да су становници села око јаме Подпећи у Крањској још у ХМП веку силазили са буктињама и судовима до

ту С. Томић, Грађене Воде. Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу. Београд, 1924., страна 385.