Cvijićeva knjiga

КАРСТ И ЧОВЕК 11

водом, морају да топе снег; овце се и саме поје снегом. Остаје крупна стока. Да би имали воде за њу морају је гонити два сата хода до замрзнуте баре, Драганице, на којој пробију лед и поје стоку. Јасно је како је услед овог број њихове стоке веома скучен, и поред осталих повољних прилика.

Значај карсних врела.

Мислим на оне изворе кречњачких предела који избијају из пећина и пукотина као целе реке, износећи и при најнижем стању 1 до 4 м“ воде у секунди, као што су врела Босне под Игманом, врело Буне код Благаја, Радобоље код Мостара, Ријеке (Омбле) код Дубровника, врело Бистрице код Ливна, врело Шкурда у Котору, врело Рашке код Сопоћана, врело Тихаљине и Требишнице у Херцеговини, извор Љубљанице код Врхнике итд. У земљишту које је састављено од других стена, нема нигде тако јаких извора. Карсна врела су водом најбогатији извори једне земље; према њима се губе извори из других терена. Та су врела од великог антропогеографског значаја за карсно становништво. Око њих су, или у њиховој близини, велика насеља. На њима или испод њих су низови воденица и ваљавица; у новије време индустриске инсталације које употребљавају механичку снагу воде; централе за електрично осветлење и за трансмисију електричне снаге итд. Са већом густином становништа и развитком индустрије ојачаће њихова употреба и вредност за становништво.

Поплаве карсних поља.

Становништво карста трпи и од поплава које сваке године наступају у многим карсним пољима. У већини поља поплава почиње са сезоном киша око прве половине октобра, и траје до у јуни па чак и до јула. Оне су нарочито јаке и трају много дуже у периоди влажних година; тада су нека карсна поља била потпуно поплављена и преобраћена у језера већ више година, као Језеро код Вргорца