Cvijićeva knjiga

72 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

или Дусинско Блато, Фатничко Поље, Церкнишко Језеро у Крањској и Фенејско Језеро на Пелопонезу.

За време поплаве саобраћај између села, која се налазе на странама поља, врши се чамцима, а становништво се одаје риболову који је понекад обилат. Хватају се на првом месту пећинске рибе, које зову гаовицама (Ратарћохтиз разних врста), а излазе са водом која избија из пећина и привремених извора, и враћају се у пећине када се вода повлачи. Тамошње становништво има врло примитиван али згодан рибарски алат којим се лове рибе, пре него што се поврате у пећине; има у понорима и саграђених млинова који функционишу само када вода понире.

На истој површини где су се возили чамцима или ловили рибу за време зиме, сељаци сеју усеве у почетку лета. Вода се повлачи лагано од највиших делова поља према нижим, и мештани иду стопу по стопу за повлачењем воде, ору и сеју. Ако то не ураде одмах, чим се вода повуче, земља натопљена водом запече се под топлим летњим сунцем, и плодно дно поља остаје необрађено, јер је врло тешко или, како се то у карсту каже, немогућно узорати га. Жетва такође није сигурна, јер је врло скраћено време за које жита могу узрети. Како је та периода кратка и жита доцкан сазру, · сељаци могу извршити жетву тек крајем септембра или почетком октобра. А тада баш понеки пут отпочне кишна сезона. Предвиђајући поплаву, због киша, сељаци из удаљених села који ту имају земље слазе у поља са породицама, колима и са стоком да што брже сврше жетву. Њихови многобројни логори изгледају тада као вашар. Ако поплава споро наступа, они успеју да спасу жетву. Ја сам гледао како у Поповом Пољу сељаци у чамцима беру кукуруз и стојећи до појаса у води. МИ поред свих ових напора, жетва понеки пут пропадне, кад поплава брзо наступи.

Ове се појаве могу најбоље пратити у Поповом