Cvijićeva knjiga

КАРСТ И ЧОВЕК 143

и Фатничком Пољу у Херцеговини, у Вргорцу у Далмацији и Церкнишком Пољу, у Крањској.“ Усевима у пољу прети дакле двојака опасност: једна, ако поплава наступи пре него што жита сазру; друга, ако се вода повуче тек у јуну или јулу, када је већ доцкан да се поље засеје. Услед тога постоји знатно колебање средстава за живот: после година добре жетве долазе године када жетве управо нема.

Утицај на становништво.

Напред наведене прилике и скучена животна средства вршила су често повољан утицај на извесне црте карактера. Због оскудице средстава за живот људи су се научили да буду умерени у прохтевима; нарочито су скромни у јелу. Познато је већ да могу подносити крајњу немаштину, у сваком случају много више него српско-хрватско становништво из оближњих плодних области. Тај нарочити, у главноме скромни и скучени начин живота у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори, могао би се назвати карсни начин живоша.

Њихово тело је врло еластично: могу скакати са стене на стену без тешкоћа и верати се по шкрапама лако као козе. Са мном су се пели на високе планинске врхове људи од 80 година, и ја нисам запазио да се много задувају. Природа карста навикла је људе да буду жилави и истрајни, и довитљиви јер морају изналазити средства да савладају тешкоће које у карсту често искрсавају. Одликују се и живом уобразиљом, која се развила можда и

') Церкнишко Језеро се заледи оштрих зима, и још Је В. Валвазор је згбележио да тада могу преко њега прелазити саонице јако натоварене. По истом писцу са риболовом се у ХУП веку почињало од тренутка кад вода падне око извесних понора, и тада су једино племићи имали право риболова, и бацали мреже утврђеним редом. Пошто се вода повуче, пусте најпре да израсте трава, и тек кад њу покосе, засејавају дно поља само просом; али ни просо није могло сазрети сваке године, пре поплаве Кад просо сазри, онда се по њему лове тице, а у Валвасорово време ловили су и јелене, дивље свиње, медведе, вукове, лисице и зечеве, :