Cvijićeva knjiga

76 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

се брани. Осим тога у свакој изолованој карсној области, нарочито у великим карсним пољима, развијао се због њихове издвојености у многоме засебан живот са више или мање измењеним обичајима, навикама и менталитетом становништва. У карсним пољима свака варош има своје специјално обележје, свој печат.

Шуме и карст.

Често се мисли да се у карсту не може развити вегетација, а нарочито шуме, и да су због тога голи извесни кречњачки крајеви. Ово не вреди за кречњачке пределе северних Алпа или зону кречњачких Преалпа у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Француској, који су покривени шумама, као и за кречњачке области Јуре и за земље даље на северу. Голог кречњачког земљишта има само на југу од Алпа, у областима које су састављене од чистог кречњака и под утицајем медитеранске климе. Па и у овим крајевима нема шума једино у извесним зонама динарског карста, затим у Косу на југу од Централног Масива у Француској и овде онде у Прованси.

У динарском карсту пада у очи разлика између уске кречњачке зоне дуж Јадранског Мора, која је потпуно гола и кршевита, сиве или беличасте боје, очајног изгледа, и зеленог карста у динарском залеђу или Загорју који је великим делом покривен шумама и вегетацијом; 50,5%, од ареала Босне је под шумом, а кречњачко земљиште заузима преко две трећине њене површине. Да карст не трпи шуме тврдило се, дакле, поглавито на основу проматрања на јадранским падинама динарског карста.

Све кречњачко земљиште Словеначке је зелено, јер је под усевима, ливадама и пространим четинарским храстовим и буковим шумама. 1889. године нисам могао сићи са Јаворника у Церкнишко Поље, јер је ова кречњачка планина била под не-