Cvijićeva knjiga

КАРСТ И ЧОВЕК 77

проходном шумом. Тек од Св. Петра, на линији Љубљана—Трст, идући Трсту, примећује се како су шуме све ређе. Иста промена запажа се и идући од Загреба према Ријеци: цела је област до приморског венца под зеленилом; то су простране четинарске шуме, и цео крај се због тога зове Горски Котар; шуме нестаје нагло близу железничке станице Меје, непосредно изнад Јадранског Мора. Одавде настају према мору потпуно голе кречњачке падине. Исто се то види и на јадранској страни Велебита; његове падине, окренуте Јадранском Мору, голе и избраздане шкрапама, изгледају очајно, међутим, чим се дође на гребен, улази се у област шума. Ова се разлика запажа и даље на југу, на падинама Мосора изнад Сплита, на Биокову крај Макарске, у делти Неретве, у неколико и у Боки Которској.

Контраст између јадранских падина и њиховог залеђа поглавито је последица природних утицаја који спречавају развитак шума; али је њихово дејство потломогнуто и вештачким утицајима. Најпре ћу изложити прве.

Јадранска област динарског карста састављена је од чистог кречњака који при растварању оставља незнатне количине глине од декалцификације. Како у њему има безбројно врло проширених пукотина и велики број понора, то ова глина бива брзо однета у дубину. Изузимајући пукотине, нема довољно земље где би биљке могле ухватити корена. Осим тога, под медитеранским поднебљем кречњак се интензивно загрева; влага брзо испари, у колико је има у кречњаку и распаднутом, растреситом материјалу. Због суве земље и загрејаности кречњака биљке не могу да расту. Мразеви су врло ретки и кратко времена трају; нема дакле замрзавања земљишта, услед чега атмосферска вода више отиче по површини или се на њој задржава, као што је то случај у Загорју; и зими дакле вода одлази у дубине, а горњи слој земљишта остаје сув. На јадранској страни динарског карста нема скоро ни-

8