Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 2.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 27.

вјероисповједна, јер нам само од ње као такове, праве користи може да буде. Да је српска народна вјероисповједна школа за нас највећи поборник наших народних потреба, не да се опорећи. Имамо на жалост и сувише доказа, да смо са губитком њении изгубили једну од највећих светиња својих, а за овом постепено и све остало. Да не спомињемо баш по концу све, узмимо само каква је слика наше свете православне цркве, без живота српске вјероисповједне школе. Сравнимо на пр. Босну, Херцеговину, Далмацију и Хрватску с једне, и Сријем, Бачку и Банат с друге стране, па нам је већ готова слика нашијех јада. Док у овима пошљедњима милозвучно црквено појање побожног Србина с Богом спаја, дотле овамо да се човјек заплаче, што и он тако сретан није. Онамо се одржаше наше вјероисповједне школе, а овамо пропадоше, богме и нашим немаром.... Док онамо дијете већ у другој години свога школовања научи читати апостол својим црквеним писмом, учи молитве на своме црквеном (старословенском) језику, разумије шта му јеванђел.е каже, чита и поји, да га је милина

слушати, — дотле је овамо нашој школској дјеци све то отуђено; пјесмамуне годи, јер му је није имао ко да омили, итд.; док онамо свештеник отправља богослужење Достојанствено уз саучешће дјеце и народа, дотле код нас једва се ко-год од старијих нађе, да свештенику бар на јектенпја између присутнијех одговора даде!... Па шта можемо да изведемо из горњијех редова о нашим вјероисповједним школама? Ништа друго баш ни да додамо ни да одузмемо овој аксијоми (искуством стеченој и припознатој истини): „Без живота српске вјероисповј едне школе, нема у нас православне цркве, а без цркве нема српске народности". Дижимо за то, браћо, и унапријеђујмо наше „српске народне вјероисповједне школе", које ће знати и умјети, духом тијех народнијех светиња, загријевати груди подмлатку нашем! (Наетавиће ое.)

С т а I (Проду Рукописне Србуље н< 1. Сборник душеиолеаних слое (на пергаменту) 5.5.В.5.8. да се. 2. Посљедовани тсалтир (на пергаменту). 3. Црквени устав (на пергаменту). Записка: „( јТк> книг 8 даде стлрац ИсаиТа Богородицм Сгинаискои. Когх да га прости". 4. Псалтир , врло малога формата као за џепа (на пергаменту). Лијепо писан и добро сачуван. 5. Псалтир (на артији). 6. Разне службе (на пергаменту). 7. Часослов (на пергаменту). 8. Псалтир изсљедовани (на артији). !). Четири евангелија (на пергаменту), књига слабом вјештином писата. На њој бил>ешка: „0 Елагод-кти Господн-к ко /иоу са да си роукописанп гр"кшнаго попа ДокроЛАира, еже преписа и недоконџа лиао". Друга записка: „Зд-к прТиде рак кожТи и лшогогр^кшнТи попх Цетра (С под8навТк> ш града Никопоак ва /ионастмрк ОинанскТи кх л^кто 303 (7076.) 1568. при ©пископу С>кгенТк> (Никопољском?).

и н е. кење.) . св. Синајској гори. 10. Псалтир (на пергаменту), књига лијепо писана и добро сачувава. 11. Богородичник (на артији), писао га Методије јеромонах. 12. Минеј иразднични (на артији): „Жиогогр^кшнк! ДионисТе писа вх Крнт*к". 13. Служебник (на артији). Записка на крају: „ИзкоаенТел^к отца и са посп^кшенТс/М Оина и сакршенТел« сдтаго Д^а сагр^кшнТ и л^енши вх свефениц-к (С кого^ранил!аго града Никопол^к, еже естк на дунаггкТ р^кц^к, протопопа кир 1гнатие посла^ сТа кожесткена ЛитВргТа на ск. 0'Тнан> вх л^кто ЗРА (7130.) л»-ксеца Оептел1крТ 'а, а Ж рождества ХрТстово 1622. 14. Минеј за Мај, Јуни, Јули и Август (на артији). 15. Триодион (на артији). 16. Часослов (иа простој кожи). 17. Паременик (на артији). 18. Четвероевангел (на артији). Писа га јеромонах Јован. 19. Октоик (на артији). На крају записка: „Преподокнаго штца нашего Тшанна

\