Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 48.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Вр. 3.

ЈЈотЛјС очитаног Јеванђелија, служећи свјештеник стао би нред дверими окренут народу и ово би изговорио: „Православни Христјани и Христјанке"! или: „Православна браћо и сестре"! Има један брат или сестра, (неспоменувши имена), који је велика „хаста" (болник), одавно лежећи на постел.и, нак не може, ни да се престави, ни да оздрави. Он моли од свијех и од свакога иште опроштење, ако је кад кога у чем увриједио, или му што на жао учинио; а он од своје стране прашта свакоме — и тичици у горици. За то браћо, по дужности христјанској, реците сви у три пута: „Бог да га исцјели и помилује, а сагрјешенија опрости". Сав народ за свјештеником изговорио би три пута горње ријечи, с том вјером и боника,

и свјештеника, и народа, да ће му иза те опште народне молитве заиста бити лакше и оздравити; или да ће брза смрт сљедовати, па се онростити патња и мука. Ако такови умре, а породица му толико кадра да плати Архијереју само 1 дукат; владика онда такоме (а иначе свакоме, ђе га позову) отиде у спровод од куће ^о у цркву (са мантијом, патарицом, петрахиљом и омоФором) и очита му на крају опијела двије велике молитве, с којима се умрли разрјешава и овога, и онога свијета, од сваке клетве и анатеме, било очине, или материне, или свјештеничке; или најпотл,е од тјажчејгие архијерејске. М. X. Савва.

Ц р к в е н е в и ј е с т и.

БВегово цар. и краљ. Апостолско Величанство, благоизвољело је премилостиво примити оставку митрополита у Мостару господина Игњатија, коју је уједно уважио и Његова Светост вселенски патријарх господин Дионисије, као што

читамо у „Сарај. Листу" и „Црквеној Истини". Привремена управа црквенијех послова повјерена је досадањем секретару митрополије, високопречасном] госп. Архимандриту Леонтију Радуловићу.

Г л а с н и к.

Јосиф Сави%, свештеник и парох стрмнички у протопрезвитерату власеничком, нреселио се је у вјечност 12. јануара о. год. Симо СоколовиЛ, ђакон, рукоположен је за свештеника 7. Фебруара о. г. и одређен је на парохију трновску у протопрезвитерату сарајевском.

Митар ЛовриИ, свештенпк и парох поповићки у протопрезвитерату и котару гламочком, послије кратког боловања у 58. години старости, преселио се је у вјечност у недјел.у, ноћу између 7. и 8. Фебруара о. год.

Књижевна вијест.

„Вјесник Српске Цркве ", кога је огласио проФесор биоградске богословије г. Свет. Ј. Никетић, — и кога смо позив на претплату у 1. (7.) броју нашега листа донпјели, — неће излазити, јер у изјави, коју је г. Никетић дао

у „Хришћански вијесник", вели, да му се није пријавио доволзан број претплатника, па ни толико да би се претплатом могли покрити трошкови само око експедиције листа!! За то обуставља издавање листа до бол.их времена.

Учтиво молимо наше претплатнике како у Босни и Херцеговини, тако и у иноземству, да обнове своју претплату, или нам јаве да иеће више лист држати. Исто тако молимо и ону поштовану господу на страни, којима смо ту скоро, на препоруку наших и њихових пријатеља, послали по два овогодишња броја нашега листа, да нам јаве, желе ли држати овај лист, и на ту цијел своју претплату пошаљу. ВласнишТБО.

Власник и издавалац: АЕМ конзисторија.

— Земаљска штампарија.

— Одговорни уредник: Ђорђе Петровић, свештеник.