Dabro-bosanski Istočnik

% 4.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 59.

дошли су, да кушају Исуса. Христос, узимајући само језгру нитања у обзир, говори им: Ниј есте ли читали, д а ј е о н ај , к ој и ј е у п о ч е т к у с т в о р и о ч о в ј е к а , м у ж а и жену створио и х. Са овијем је осудио Снаситељ гадан начин поступања јевреја са женама. Он им напомиње Мојсија и његове ријечи: Затоћеоставити ч о в ј е к оцасвога и матер и ирилијепиће се к жени с в о ј о ј и б и ћ е д в о ј е ј е д н о т и ј е л о (Мат. 19 : 5.), желећи им тијем пооштрити зановијеет божју. А кад га запиташе Фарисеји: Зашто дакле Мојсије заповиједа, д а с е д а к њ и г а р а с и у с н а и д а с е п у с т и ? Он им је одговорио : М о ј с и ј е ј е в а м а д о п у с т и о п о т в р ђ и в а ш е г а с р ц а, пуштати свој е ж е н е; а и з почетка није било тако (Мат. 19: 7. 8.). Христос је посрамио Фарисеје, који су и ако ћутећки, морали признати истинитоет Његовије ријечи. Фарисеји су ©стали посрамљени, јер су се открили њихови тајни планови, њихова књижевничка мудролија, њихова морална поквареност. — Какав је утисак морао учинити Спаситељ

на Фарисеје, који су то у соби скрили, показују најбоље ученици Христови, који су се препали, кад су чули, како осуђује Христос обичај, који је био укорјењен код јевреја, и кога су и они дотле сматрали, да је добар, и помишљајући у себи, кад Христос излаже тако строго одношај брачни, како мора бити ономе, који се у жалосном стању налази еа женом, а неможе је отиустити, рекоше: А к о ј е т а к о ч о в ј е к у с а ж еном, н иј е с е д о б р о ж ен и т н (Мат. 19 : 10.) На то им је Христос одговорио : Н е могу С В и ii р И М ii Т ii ТИЈехријвЧИ,ДО : о н и, к о ј и м а ј е д а н о. Ј е р и м а у ш к о нљ е н и к а, к о ј и с у с е т а к о р о д и л и и з у т р о б е материне; а и м а у ш к о н љ ен и к а, к о ј е е у људи ушконили; а и м а ушкопљеника, к о ј и с у с а м и с е б е тшкопили, ц а р с т в а р ади н е б е с н о г а. К о м о ж е п р и м и т и , н е к а п р и м а (Мат. 19: 10—13.). Инајпошље, завршујућиблаговољење своје на брачноме животу, призива дјецу к себи, хвали њихову невиносг и даје им благослов (Мат. 19 : 10.—1б.). (Наставиће се).

Пут на Синај

наиисао Хаџи Савва КосановиЂ, бивши Дабро-босански митроподит. Ио савјету љекара морао сам провеети града, а ово ћу нреко Трста. Мој земљак и приТодор Аничић, извјештен од гг. синова

зиму, било у Италији, или у Мисиру. Ово потоње изабрао сам због топлије климе, — као да сам знао, да ће ове године бити и сувише строга студен, — п што сам тамо в?ћ и прије био, и познанство стекао. Осим свега тога одавно ме је вукла жеља, да посјетим и с-в. Синајску гору, што сам у првоме путовању проиустио (1885), хитећи у Палестину, како би нред Божић стпгао

Јатељ г. Петар X. Ристић, љубавно ме је дочекао, госпоцки у свом дому угостио, и у Мирамар извео. Посјетили су ме и други тамошњи Срби, као и о. прото Кнежевић, Ристо Мачуга из Дубровника са госнођом, М. Шантић и још неки Срби из Мостара и Коњица. Морам још само једног иријатеља споменути, иа о њима у Европи доста,

у Витлејем, а о Богојављењу на Јордан, на онда [ а то је г. К. 8{еувка1 директор лоидова арсепала о страсгима могао бити у Јерусалиму и служити у Трсту, и мој иознаник у Глајхенбергу. Да Свијетлог Васкреенија с патријархом на Хрис- небих имао г.тавобољу ради кабине, кад је у тову Гробу. јесен обично навала од путника, који се ееле у Преузвишени г. Мннистар Калај, не само ј топлину, или враћају са шетња из Евроне, он да ми је путовање одобрио, и моје недаћно; се постарао, те сам добио засебну кабину или здравље сажалио, него ми је још и сам одјкупеј и лично ме иреиоручио капетану нове себе понудио иодпору од 300 Фр. на нутни лађе Ет т 1егра. Путовање на њој згодно је, те трошак. Шга више, г. Миписгар иобринуо се је ;је п-утнику могу препоручнти, а вата за сахат

за мене, и уредио, да моју пензиЈу могу нримати и у Африци, преко аустро-угарскога консулата. за пола годпне ; те му овом згодом на тој човјечној доброти према мени јавно и уљудно захваљујем. Снабдјевен даклен трошком, и годишњим

од 12 до 14 миља. Даклен олакшпца за мене бјеше свестрана, само Боже не учини мањак „гостова и пријатеља. Пред полазак киша, коју сам још из Всча повео са собом; вријеме суморно, — право јесење. Једва сам чекао, кад ћу се што прије

насошем за Егинат н Турску, кренуо сам из пребацигп нреко два мора, — за ластама и Беча 28. Септембра (по старом), испраћен од г.! другпјем селицама, — у тоили Миеир (Африку), Ристе X. Ристића и његове чеетне породице, ј у Каиро, ђе снијег никад непада а киша нреко као и још од неки пријатеља. Прво сам иуто-! године једанпут или три највише; иак да се вање (188б.)нредузимао низ Дунав, и нреко Цари-; без Фуруне сву зиму гријеш на ономе лијеиоме