Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 4. Д.-Б. ИСТОЧНИК Стр. 61

Св. Сава ударио је темељ православној вјерн у нашем народу, и ову вјеру чврсто споио с нашом српском народности у нераздвојну цјелину. Хвала ти и слава св. Саво на ггрвом мјесту, што се Србпн до данас одржао! Само тужним срцем помислимо, да од пропасти српског царства на Косову, кроз кратко вријеме, навршиће се 500 година. То је дугачак низ дана јадних и чемерних по Србина. И у пркос свима незгодама и невољама, што су га таманиле и што шћедоше да му збришу име са лица земље — у пркос томе, Србин се до данас одржао. Савино православље, вјера наша, и народност сриска тијесно је скопчана једна с' другом, — то је одржало српскп народ, а та вјера и народност за коју су се борили нашн стари и за коју су умирали, одржава се на дому, у школи и цркви. То троје његује подмладак и диже нашем народу Србе. Дом и породпца прва је ту, која од малена учи, васпита и његује Српче. Мати га учи лијепом нашем српском говору. На дому код својих родитеља, видп лијепе наше српске обичаје, о свечарству, о празницима и друпгм приликама, а те обичаје треба што боље да сваки правосл. Србин продужује. Јер ти наши обичајп јесу баш оно, што други народи немају и чим се ми одликујемо од других. Та три светилишта: дом, школа и црква од којих нам долази наука и просвећење, јесу основ нашег опстанка. И на свему овом имамо једино захвалитп св. Сави који нам је ове аманете оставио. Пасући и учећи своје духовно стадо кроз пуних 16 год. као Архиепископ, који је цио свој живот посветио у цркви и народу своме, а све за срећу и просвсту његову, па баш за то је и заслужио име „просветитеља српског". Сам је писао и наређивао другима, да пишу књиге неке за св. манастире, а неке за школе, а да би се што боље увјерио о наиретку нзродном, путовао је чсшће кроз Србију учећи народ свој послушности према оцу небеском. .Кад је видио, да му је труд богато наплаћен био и сјеме на.уке Христове жељним му плодом у народу српском уродило; жеља га повуче, да оде у Јерусалим, и у друга мјеста, која су стопама спаситељевим освећена. Овај пут је, он два-пут предузимао; па враћајући се други пут као старац од својих

68 год. у своју домовину, свратн се бугарском цару, а своме пријатељу Асену у Трново. Ту га цар са народом дочека као првог достојанственика српско-правосл. цркве. Ту као гост отслужи божију литурђију и осветн на Богојавл.ење воду на Јентри студеној. Иошље неколико дана разболи се у истом граду и умре 14. јануара 1237 године. ј Свето тијело његово би сахрањено у црквп 40 мученика, а пошље годпне дана пренесу га Срби у манастир Милешево у Херцеговину, гђе је почнвало до 1595 год. а те год. спали га грозни потурчењак Синан-паша на Врачару код Београда; али славу светитељеву не може спалити, него се слави и славиће док је Србина. Родитељи! пазите на своју дјецу, као највеће благо ваше, на свој мили подмладак, кога • вам је Бог подарпо, а св. црква вам их повјерила да пх однегујете и . васпитате још за младости у свима хришћанским врлинама, учите нх да се Бога боје, а старије поштују, да се покоравају властима, јер свака је власт од Бога постављена, и нема власти, која није од Бога, па према тохме ко се противи власти тај се наредби божијој противн. Уччте дјецу смјерности н по'божности, да не поују, него да се клоне од сваког срамног дјела, да не завиди, нити ником да пакост чине, да у цркву иду и у њојзи побожно Богу се моле, да љубе срцем и душом свету вјеру, цркву, школу и народност српску. А вама се посебно обраћам матере српске; јер у вашим рукама стоји будућност народа нашег. Отац је само родитељ а ви сте хранитељ и кутњи васпитач; од вас зависи каквоће вам дијете ваше бити, и какав ће дух у њему живјетп. Би га будите, ви га успављујте. Р1ад га будите, босиоком га будите, благословом, а не клетвом Кад га успављујете, ијесмом га успавл>ујте, пјесмом српском и јуначком, па ће му и срећа пјеватн. Матере! Ви сте баштовап, који сади цвијсће у срће дјечије. Мирис душе дјечије, мирис је љубави ваше. 1Нто вн воиите, за тим ће дјеца ваша гинутн, што ви поштујете, то ће они као зеницу ока чувати. Матере! негујте у дјеци својој љубав к вјери православној и њезинима лијепим св. обичајима. Па ако им ово све у невина срдашца њихова усадите, онда се можете надати, да ће бити срећан по народ свој, а вама ће долазити утјеха,