Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 62.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

гледајућп сретну ,.\јоцу своју; јер само као такови бићемо у стању да одужимо дуг св. Сави. Но велике су врлине св. Саве па се све на бројати немогу, а.ш дух његов улијеваће вјечито у душе народа српског и оне врлине, које се набројати не могу. Народ српски и ако устима казати не може достојну хвалу и славу највећем мужу своме, он ће осјећати, а тај осјећај разлијегаће се вјечито у храмовима пјесмом и молитвом побожних српских душа. Угледајмо се даклен на тога мужа св. Саву, те живимо у л.убави. а будимо сложни, јер сама слога Србина спасава. Лзубимо цркву, а уважавајмо школу, јер то је одржало српско име наше,

и не заборавл.ајмо да је свети Сава српска С Л Зг в * *• * Пошл.е говора заори се из грла питомаца „Ускликнимо с' љубавл.у!" За тим цјељиваше парод крст и излазаше пред завод. Пошље подне наставе сељаци и сел.анке играње и пјевање без прекида до мрклога мрака. Из овог видимо, да народ сваке годпне има више и више љубави наспрам овог завода и својих синова, који се у иетом заводу васпитавају, те који ће моћи послужити своме народу на кориет. Народ Босне н Херцегевине може благодарити Богу што има богословију.

Старе (Свр Поред књига које сам у Ми.дошевцу нашао поменућу још и трапезу (престол) која се у цркви у олтару налази и на којој се служи. Иста трапеза нађена је готова и израђена кад је црква 1853. г. правл.ена. Нађена је код градпћа Добора близу Модриче уз Босну. Трапеза је од камена бјелог лијепо и вјештачки изра^ена и тесана. Да је заиста то и прије била трапеза види се по свему како је ра^ена. Одозго је равна и углађена; на средини одозго пма мали прокоп четвероугласт. Горње ивице од лица трапезе сасвим су оштре, а доње су уобл,ене, те је с доњу страну трапеза вјештачки изрезана и на уже сведена да се тако на средњи стуб постави. Од источне стране трапеза је та мало одсјецана, јер се види да је невјешто рубл>ена. И оних на Форму сведених облика с доњу страну од истока нема, јер су одсјечене. Сад дал је осјецана зато што је трапеза према овој цркви велика била, или је са те стране било случајно окрњено, па су хтјели изравнати, то нијесам могао дознати.

књиге. так.) Ова је трапеза овако нађена: Турци су око Добора копали и тражили око зпдина нешто, сигурно блага, па су нашли и тај камен. Тада су Турцп казивали србима да су нашли један камен који је „ваш и из ваше цркве". Милошевл>ани пошто су те годпие иравили цркву, оду једне ноћи те спуште трапезу у Босну, те крадом ноћу одвуку је у Милошевац и заспу је у амбар у жито једиог сел>ака. Сакрили су је дакле да је Турци неби нашли. Доцније кад је црква била већ готова они изваде из амбара из жита трапезу, метну је у цркву и сад нека је слава Богу по други пут у сриској цркви на њој се служн. Поред градића Добора на једном заравањку налазе се збиља остатци неких зидина и народ прича да је ту била црква Вука Деспота, јер веле да је Вук Деспот Змај у том градићу био. Положај где су те зидине поред иоточића један мали заравањак показује прилично мјесто за цркву. Од јужне стране тога црквишта просјечена је скоро цеста те је у обали доста се темел.а од зида указало. Кад