Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 86

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Христова ученика и присталице ЈБеговог да се одрече себе. Одрећи се себе значи : побацити своје рђаве навике; ишчупати све из срца свога оно што нас веже за ови свијет, и не подхрањивати у себи рђавијех жеља и мисли, него гушити и давити невал>але мрсли и клонити се повађања за гријехом, не радити и не жел.ети ништа по евојему еамол>убл>у, него све чинити само за љубав к Богу. Себе се одрећи значи, по ријечима апостола Павла, бити мртав за гријех још и овога свијета, но живљети еамо за Бога, т. ј. владати се како је Богу мило и угодно по Бзеговпјем заповиједима и наставтг. Друга је дужност оног Хришћанина, који пристаје за Исусом Хриетом: да узме свој крст. Под именом крста разумпјевају се страдања, невоље и неприлике. Крстови (т. ј. патње, муке и невоље) бивају спол.ни и унутарњи. Узети свој крст значи примати и подносити без гунђања све што год се догоди с нама у нашем животу нпр. биједе, невоље, жалости, пуке и теготе. Те онда бива увриједили тебе когод, ако ти се руга или пркоси, цврјел>а и досађује; или ако си ти неком добро учинио, а он мјесто да ти благодари, противи ти се и подмеће ти замке и потајно наговара друге против тебе; или ти хоћеш да неком некакво добро учиниш па не може да ти за руком испане ; ако тп се догоди каква несрећа, нпр. или си ти сам болестан или твоја жена или дјеца или ко било твој; или ако поред свега твога рада и неуморног труда нпак трпиш неволу и оскудицу или те баш и право сиромаштво и убоштво гуши ; или ако осим тога трпиш некакву неприлику, ондар то све подноси без злобе, без мрмлања, без предрасуде и без тужбе, т. ј. не држећи да си увријеђен и да за то очекујеш још на земљи какве награде него све то подноси онако чпстом љубави, радо и постојано. Узети свој крст то је рећи не само крстове носити, које други на нас навалују или по Божијем провиђењу, али узимати и носнтп само своје крстове, па још и еам на себе товарити крстове п носпти их, то онда бива да Христијанин може и мора давати и иепуњавати разна обећања и завјете, немиле и тешке нашему срцу, и то завјете, који се слажу са ријечју Господњом и Његовом вољом, а не по евоме мудровању и тумачењу. Тако нпр. могу се а и дужни смо

давати и испуњавати завјете, који су користни и ближљему: као што су дворити болесне, вриједно помагати невољнима, тражнти трпливо прплике и смјерно помагати и етарати се о спасењу и добру луди чином, ријечима, савјетовањем, молитвом и т. д. А кад узмеш и понесеш твој крст по ријечи и намјери Господњој, па тад ако ео у теби породи охола мисао, да ти нијесн онакав човјек као и остали л>уди, него да си побижнпји и бол>и од твоје сабрлће, сусједа, онда колико год више можеш чупај пз себе т&кве мисли, јер оне могу да уннште сва твоја доброчинствл. Прије смо рекли, да су крстови спол>нн и унутарњи, а овдје смо говорили готово само о дворним крстчвима т. ј. о онима, којп се могу познати и впђети, а благо ономе, који нх умије сноспти паметно, јер Господ неће допуститп да таки човјек пропане, иеги ће му поелати св. Духа, који ће га упућивати, утврђивати га и водити га дал.о. Али да се постане еветим, прилпчни Исусу Хриету, за то није доста сносити само сполЈне кретове, јер спољне патње и теготе нијесу ни мало боље и корисннје од спољне без унутарње молптве. Дв<рне крстове или спољашње патње не носс еамо ученици Исуса Хрпста, него сви, па и свакп човјск, т. ј. нема на свијету човјека, који не би страд^о, или не би ма што ово или оно претрпио у овом животу. Али, ко хоће да буде прави ученик Исуеа Христа и Бзегов присталица, тај свакако мора подносити и унутарње крстове. Унутарњи крстови могу се наћи у свако доба и прије него ли спољашњн. Треба само обратити пажњу на самога себе и чувством покарања обзирати се на своју душу и онда ће ти се представитп одмах на хнљаде унутрашњих крстова. На примјер, размисли, како си поетао на овај свпјет? И живиш ли ти онако како треба да живпш? и т. д. Обратн на то пажњу, шта си дужан и на први ћеш поглед увидјети, да ти као створ и дјело ру т ку Свемогућега Бога, само једино за то постојиш на овом свнјету, да би свпјем пословима твојнјем и свијем бићем својијсм прослављао Нмтово свето и велико пме; а ти не еамо да Га не прослављаш, него још шта више' врпјеђаш Га и срамотиш својијем невал>алијем животом и својијем дјелпма. Опомени се и размисли шта те чека с оне стране. гроба твога; са које ћеш стране бити у вријеме ег га-