Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 102

Д.-Б. ИСТОЧНИК

одакле су и са чега су такови. Благо свакоме, који прашта ближњему сваку уиреду и мири се са њиме. Благо ХрииЉанину, који се радује срећи и напретку цијелога човјештва. Благо му, ако свима у скупу и сваком посебице добра жели, а не разбира се шта је, које је вјере, које ли народности. Благо му, ако има срца за сваког, — јер такови ће Бога видјети! Таковп ће и овдје и на небу уживати блаженство. Такових је царство небесно.

Са овог светог мјеста, ево, још једном да поновим и да р.ам топло ставим на срце најеветију заповијед Исуса Христа: „л, у б н т е друг друга, као ш т о с а м ј а в а с л. у б и о, и п о т о м ћ е в а с поанати, ј о с т е л и у ч еници моји; — ако ли не узимате љуб а в и м е ђ у с о б о м н и ј е с т е учениц и моји, но сатанине и ђавола". (Јов XIII. 34 и 35.) — Амин. У Биограду, 14. марта. 1882.

0 суђењу иа смрт Сиасптеља нашег Исуса Христа. (Наставак).

IV. Била је ноћ, између 13. н 14. дана мјесеца „Нисана", кад је Спасител тајну вечеру са својијем ученицима вечерао, на којој јс установио и предао вјернима тајну причешћа. Пошто је установио тајну страшне божије евхаристије, позвао је своје ученике и одвео их у долину ЈоасаФову, преко потока Кедријског; или с псточне стране града Јерусалима преко потока, који дијели брда Сион и Елеон, тамо према западном подножју горе Елеонске, гђе су се и до данас очувала неколика маслинова дрвета, којих су дебла захватила доста велик обим. На том мјссту г:ђе је некад била башта, која је може бити била каквог Исусовог пријател.а. И прнје тога чсшће би долазио у ову башту, па и сад унишао је у њу, да се ту на мнру помоли и епреми за велику жртву. Док се Христос топло молно, дотлен Нзсгови ученици савладани сном бијаху поспалп, те је тако у часу искушења Христос на еамо оставл.ен био. По трећој молнтви Христос избуди своје ученике, па укоривгаи њихову слабост Спаситељском сладошћу, објави им, да се приблпжује час, у који ће бити предан. Па док још у ријечи бијаше ал' ево ти и Јуде, но не сама већ у пратњи пијаних људи, који су били у служби архијереја и књижевннка. И та рул>а дошла је да изврши правду ! Међу њима не бијаше нп једног једитог службеника јавног реда и заштите, па п ако се, случајно, могао по гђе гђе н назретп по који рнмски војник, тај ннје дошао по никаквом званичном налогу, јер нијесу ни били званично и по закону позвани, него је дошао просто из лубопиства да види, шта ће то бити. Та ни сам поглавар н управи-

тел. провцнцпје Пилат, нити је шта чуо, нити је пак штогод знао о тој ствари. Кад ученици виђсше да су дошлс слуге да ухвате Господа Исуса Христа, па још тако изпенадно и у то доба ноћн; прнправише се да се одупру том насплном злочину, да се бране од напастника одбивши снлу силом. Па кад се брезобразни архпјереов слуга Малх спремаше да нападне Исуеа Христа, ревноснн и епремнн Петар није се нн најмање устезао а да слузи Малху одсијече ухо. Одбрана би се и надаље продужила, да нпје сам Христос забранио евојијем ученицима да то чнне. Петар је пролпо крв ранивши једног из те рул.е, па ипак његов поступак није био такови, да заслужује казну, нити се његов отпор могао сматра"ти кпо чин, што сс протнви законитом налогу, јер нпје ни бнло каквог налога или судске издане заповиједи. А да је судски нздан налог, да се Христос ухвати, онда би се и Петров поступак сматрао као противљење званпчном налогу и оружана побуна против судске власти, па би тога часа били осуђенн сви Христови ученици, да се протјерају. Што пак није то учињено доказ је, да се Петар није одупирао законнтоме налогу него је одбио незакониту еилу, силом. У доказ тога стоји и то, што Петра нпти тог часа нити послије нијесу ухватили, нити је архијсреј ма штогод против њега предузимао, него је он слободно пратио Спаситсља све дотлен, док га није познала слушкиња архијереова, а и некн Малхов сродник бијаше га познао, јер га јо виђао са Христом. Исус не противсћи се ни најмање него шта више заповједивши и ученицима да се смнре,