Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 103

— изишао је пред оружану руљу и ставио јој се на расположење, тс тако су злочинци њега ухватили, свезали и одвели архнјереју и књижсвницима. Овакав строг поступак са Хрнстом по себи се разумије да се мора осудпти, јер је била еувишна свака — па и најмања строгост, кад не бијаше никаквог другог отпора, до ли вол,не предаје. Ухваћеник није сс хтјео нп најмање да противи, па ипак је читава руља бнла онијех, који су оружанп ножевима н батинама пошли бнли на Христа, као да ће хватати каквог озлоглашеног разбојнпка. Пошто ухватише и савезаше Исуса, вукли су га путем, па у мјесто да га одведу законитом владару, одведчше га к Анни, пунцу архијереву, који је из љубопитства желио да види Исуса Хрнста. То је л.убопиство било пуно злобе, мржње и безакоња; јер оне, који су ухватили Христа задовољно похвалише — Од куће Аннине одведу Исуса к архнјереју КајаФИ и у његовом се дворишту заустав,', гђе наложе ватру, па се око ње почну гријати, јер ноћ бијаше хладна. И ако је била ноћ ипак су поред свјетлости ватре познали Петра, којп је у башти тргао нож и њим осјекао Малхово ухо, па и опет нијесу хтјели дигнутп на њ сноје руке, јер је у законитој одбрани потегао ножем п хтјео да одбије силу — силом. V. Савезан, осамљен од својијех другова, Исус стајаше у КајаФиној простој кући, у дворншту изложсн ноћној студенн п продан мплости руку архијереовијех слугу, који су га напаствовали. Јеванђелист Лука прича нам како су поступали са свезанијем Христом ово: „И људи, који држаху Исуса, ругали су му се, покрпвши га, бнјаху га по образима, и пптаху га говорећи: прореци ко те удари, и многе хуле друге говораху на њ (Лука 22., 63 и 65.). — А бранитељ Јевреја Салвадор не могавши да онравда тај пакосни поступак, изговарао се тијем, што вели, да је то било у осустку сабирнијех стараца. Даклен да видимо, хоће ли устати ти старци, да бране оптуженога. „И клд свану, сабраше се старјешине народње и главари свештенички н књижевници и одведоше га у суд" (Лука 22, 16) Прво што упада у очп долазак је њихов у суд н прпвођење Исуса пред њих у д>ш „Пасхе",

празника, који је био особито знатан и важнпји °Д другијех празника, и у којн, по закону, није било дозвољено ма што судити и ма какву пресуду изрећи, јср и ако би суђење и осуда и била и г>законита, требало би сваку судску осуду, изре- чену тијех дана, уништити. Али није ово једино безакоње, него сљедујмо даљијем разитком ове драме, па да видимо: ко ће и како ће испитивати везанога Исуса. На столици судије сједио је КајаФа, који је јавно и прије неколико дана о''им судске столице, без да је што видио и чуо о Исусу, да је он погријешио, прогласио га, да је заслужио смрт, а пред својијем друговИлМа рекао је: „Боље је да умре један човјек, него да пропане народ". (Јован 18. 14.). Судпја, који је још и од прпје пмао у глави такву мисао и намјеру, био је пристрастан, па као такав није ни смио учествовати у пресуђнвању а још мање сам битп судпја. Алн ипак, не с.амо да је Кајафа био крнви учасник у суду, него је и управљао кривијем судом. А умјесто да питају Исуса о њему, његовијем дјелима и особном раду, КајаФа га пита о општијем стварима, о ученицима његовијем и то лукаво како би могли употребити и наћи свједока, па по њему да пресуђују и о његовом учењу, на коме нијесу могли 'основатн своју пакосну тужбу, доклен год не би могли доказати његово протпвзаконито понашање и дјела: „Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за науку његову" (Јов. гл. 18. ст. 19.). На то питање одговорио је Исус величанствено: „Ја говорпх јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гђе се свагда скупљају Јудејци, и ншпта тајно не говорих. Н1то питаш мене, питај оне, шта сам ја говорио, који су слушалн; ево ови знаду, шта сам ја говорио (Јов. 20. и 21.). Даклен нема у том говору ништа, ш.то би непристојно било? Нема. А ако би било, судија би требао да га опомене, да се држн реда, али у мјесто тога а пошто је Христос ово рекао: „Једаи од момака, који стајаху онђе, удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничкоме" (Јов. 22.). II браннтељн еједнице сабранија не могавши оправдатн ову нову погрду, настојали су да је забашуре, велећп, да је то некаква лична неправда онога, који је ударио оптуженога. Па док тако говоре, заборављају да се то догодило пред очима цнјелога сабрања, којем је лично предсједавао