Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 120

Д.-Б. ИСТОЧНИК

или прашка и ништа више. — Било је негда сплних царевина, снажних држава и краљевина; али који скиптар није се ломио у току времена ? Која порфира није се раздерала? Који ли вијенац није увенуо по свемоћном закону промјенљивоСТИ II ГЊИЛОСТИ ? Тога је баш закона л.ута олуја порушила и сатрла њихову себичну висост. Тако дакле — љубезни моји — на овом се свијету све и сва промјењује, гњије и пролази. Једно се само не мијења и не распада у том превратном вртлогу; једно се само не може упропастити; једно се не може побједити, а то је Христова вјера. — Не велим, спуштају се и над њом олује; упоредају се и против ње превратне силе; али она продирући кроз њихове снажне убојне редове, неоштећена и побједоносна стоји на својој божанственој висини и величанству. Величанство и висина њезина такова је, да нема те силе на свпјету, која би је мо1ла оборити и порушитп ; никакар. закон промјенљивости п трулости неможе је уннштити ; напротив она обара п руши све што њој стане на пут, јербо је Бог њезин основател,, Бог њоме управља и промии1л.ава; те као што вели љубезни ученик Христов св. Јован богослов: „Сваки који је рођен од Бога побјеђује свијет; и вјерајенаша овапобједа, којапобједи свијет". — Доказ је томе што данас празнујемо православље; доказ је мал' не двехиљадогодишња повјесница цркве, у сваком готову листу које не можеш се начитати побједе и тријумФеа православне наше вјере. Па не би ли данас било најудесније — љубезни моји — да вам мјесто друге које поуке испричам побједоносни ток хришћанске вјере ? Ја ћу то у историји свјетској покушати што краће и јасније будем могао, па за то вас молнм да ме пратите пажљиво. Испитујући човјек безпрнстрасно појав хришћанске вјере на овом свијету и то у вријеме када је свијетом владало невјерије и сујевјерије, поквареност и лукавштина; и узимајући у обзир с једне стране средства, којихма се послужио за раширење њезино — њезин божанственп основатељ; с друге пак све оне разноврсне препоне, које јој је подметао свијет, без сумње ће завапити: „Ова је промјена дјело деснице Вишњега". А шта су и каква су била та средства,

којима се је послужила десница Вишњега у једном тако великом предузећу ? Дванаест простих рибара и митара од најнижег друштвеног слоја, од најпрезренијег снјетског пука. — А на што су се одважили или шта су ти простаци рибари намјеравали ? Ево да видите шта: да искорјене онај застарјели дуб незнабоштва, ког су биле гране захватпле сву земљу, и мјесто тога застарјелога дуба да усаде друго младо, гиздаво, узорито и доброплодно дрво. Већ и сама помисао да. подигну т. ј. нову свеопћу вјеру, изгледала је, по људском схв аћању, луда и опасна; та нова вјера требало је да постане општом вјером цјелога свијета, да споји у себи цјелокупност свију иа свијету народа, 'сву разноликост њихову, многе и различне врсте и сталеже људског живота. У тој вјери требало је да не буде више разликеизмеђу мужа и жене, слободњака и робијаша, просвећеног и простака, богатата и сиромаха. Осим тога вјера је та била напречац противна незпабожачк |ј вјери, којаје тадн владала и која }е допуштала неограничену раскошност, свакојака улгивања и сваку нехатост и раскалашност; дакме те све невал.алштине требало је сад да замијени најстрожија чудоредност, најоштрије и најсокрушеније покајање, највсће самопрегоревање. Многобоштво требало је да падне и да га нестане, а мјесто њега да се утврди вјера у Богд распетога! Па мислите ли да је то лагеа ствар била ? Незнабожачка је вјера ухватила била дубоког корјена у свима гранама и јавног и политичког и духовног живота; јер свакога је и сувише задовољавала тјелесно, те за то свак, којц би о усудио устатп протпв оваке раскошне вјере, сматрао се велеиздајнпком и највећим злочинцем. Хоћете ли сад' да знате и како је схваћао тај пагапски свијет вјеру нашу н како је о њој мислпо? — Чујте: хришћанска вјера љубезни моји — у почетку своме „Жидовима изгледала је као саблазан а Елинима, т ј. научењацима оног доба као лудост"; наиме сматрали су је као човјеко-мржллво иразновјернје, а Хришћане су држали као народ без Бога н без вјере, као људе лукаве и покварене, којп раде о глави осталих л»уди; те за то су у свима својим несрећама сматрали Христпјане, као узрок свему злу; ако би се на примјер потреФпла сушч или поплава или каква куга, или пак зпражл.ива болест, говорилп су, да је то све због Христијана,