Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 150

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Вр. 10

најест свјећа. Содам свјсћа значе седам дарова Духа светога, а дванајест нас опомињу на дванајссторицу апостола. 29. П а н к а н д и л о н, свјећњак, којн има впше од 12 свјећа, који се нначе зовс полнелеј. 30. Кор. Овнм се именом назива у грчкој црквп обруч, који је једним конопцем у врху кубета објешен, на ком су засађене снлпе свјеће, што означава небесним звјездама обасјану тврђу небесну. Данас је мјесто њега употребљује обични полијелрј.

31. Кандила, која се вјешају испрсд с1з. икона, имају највише по једну свјећу. Внше пута гори у њима уље мјесто свјећ.е. 32. К а д и о н п ц а, у којој тамјан гори. Пушење и димлење миомирисног тамјана представл>а топле молитве, које се Богу узносе, или иредставља благодат св. Духа, којн вјерпе радошћу испуњава. 33. Ибрик за воду — (умиваоница) који шкфакон држи и нз њега полива епископу водом рукс, кад их пере. (Наставиће се)

Слово о „духу времена".

Говорио митрополит Зворнички Дионисије 26. Марта тек. године т. ј. на 5 недел.у часног поста у катедралној цркви у Д. Тузлм. Од данас — љубезна моја у Господу чада

— почнњу у главноме дани етраданиЈа и мука Господа нашег Исуса Христа. С' тога и св. наша мати црква нриправљајући нас за те свете дане пзноси нам на углед и подражавање светп Његов зкивот. „Ево идемо" — вели сам Спасител. у данашњем Еванђељу — „Е в о и д е м о у Ј ерусалнм, и Син човјечији предаће се главарима свештенички јем и књпж евн и ц и м а п о с у д п ћ е г а н а с м р т, и п р е д а ће га незнабожцима; и наругаћему с е, н из биће га, н пљу ваће г а, и у б иће га". (Марк. 10, 33—34.) Сав у опште живот Господа нашег и то од почетка рођења Његовог у Витлијему, па све до страдања на Голготи, пун је борбе и муке. Или га као дијете посматрате, плн као младпћа, илп као савршеног мужа вршећег своја божанствена дјела, впдићете Господа да се мучп и да се борп сад протпву преваре и лукавства Иродова н његових присталнца, сад пак противу које-каквих сплеткарија и клеветања књижника и Фариееја; овдје га видите борећег се противу безразложних захтјева народа јудејског н његових крнвих схваћања о Меспји, тамо пак противу пскушенија Сотоне; овамо Га опажате гђе са спновским страхопоштовањем претреса н одбија опомене својнх родител.а и сродника, онамо пак г1је побија безумне п продрзл.ине тражбе својих ученика. Но н у самом часу кад је већ почео предсказиватн пошл,едне и највеће своје муке п страданпја, и кад већ духом предвиђа

заушениЈа и поруге, опљуванија и вијсндц од трња, крст н копл.е, и у таковом, велим, часу мора да се бори Нротиву безумног захтјова Зеведејевих синова: д ај нам да сједнемо ј едан с' десне с т р а н е т е б и, а д р у г и с' лијеве." (Марк. 10, 37.) Па такав вам је л.убезни моји — и живот сваког хришћанина, Свијет је овај у ком ми живимо, свјет*муке и борбе; он ј *е тркалиште на које се упуштамо да се мучимо и боримо противу разних непријатеља. Од кад је нестало на овом свијету оног небесног склада и мсђусобног споразумљења, те је мјесто њих навалио и завладао грпЈ *ех, од онда су невол.а и борба постале лозинка човјечанског живота. Свуда по свијету увпђате опрске и противности, свуда сукоба, свуда мука и ненол>а; силе материјалне бс.ре се противу духовних сила, а те обадве протпву моралних; свијет добра устаје противу зла, савјест противу пстинитости, слобода противу закона. У таквом свијету постављен од Бога човјек позван ј *е да се мучн и да се борп противу разних свјетских опрека и противности. Баците само један поглед како на приватнп, тако и на друштвени наш живот п видећпте да се једни боре противу сплетака н клеветања другнх, други пак противу преваре и прнтворства; видећите да се неки боре противу сиромаштва и осталих матерпјалних нужда, неки пак протнву различних духовних потреба, противу лакомства и себичности, протпву злобе и иокварености; -завирите ли дубље у ту борбу ? опазићете: да се мп сви крећемо противу стра-