Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 171

друштво, чиновници, и силна множина народа. На поласку жел.езнице разлијегаше се само бурни усклици: живио владика Петрановић! Од стране Митрополита СераФима испратнли су га до манастира Житомишљића парох Божић и митрополитов ђакон Поповпћ, а до Метковића нспратио ]:а је пресједник пјев. друштва Јово Шола. Ни мало не прећерујемо ако кажемо, да је боравак владике Петрановића у Мостару за нас од великог значаја и важности. Одиста је оставио најл.епшу н најпрнјатнију успомену у Мостару. Мо-

стар и Срби Мостарци ће га се дуго и дуго сјећати. Зато ејвала му, што је и овђе освјетљао образ себи, своме чину и својој цркви! Ето тако се прослави свечаност посвећења нашег ионог Митрополита СераФима. Дај Боже да се, на тој свечаностн све изражене лнјепе жеље остваре, па да се и ми узмогнемо подичптп нашим новим Митрополитом, коме, желимо: да буде срећан, дуговјечап и користан по св. прав. цркву н српски народ у Херцеговини ! П.

Показпваље пута у царство небеско. Бссједа православшш Хришћанима. Од митрополнта Пнокентија.

(Слободан превод с руског.) (Наставак)

Свака вјерна душа напунпће се Духом светијем ако је очишћена од гријеха, и ако не влада у њојзи самољубље и ако је не испуњава надувеност. Јер Дух свети вазда нас окружава п жели да нас испуни, — али наша рђава и зла дјела, која нас окружавају као какви камени зид и као зли стражари, не пропуштају Га к' нама, него Га уда.кују од нас. Сваки гријех можс уклонити од нас Духа светог, а особито су му протнкнп : тјелесна нечистоћа и душевна гордост. Дух свети, као најсавршсннја чистзта, не може никако бити у оном човјеку, којн је покварен грпјеснма. Па како он може и бити у срцу нашем, кад је оно напуњено и оптерећено свакојакијем бригама, жудњама и поганијем навадама. Међу тијем: 1. Ако ми хоћемо да сс Дух свети, кога ми примамо при нашем крштењу, не удаљава од нас ; или, ако га ми хоћемо да и опет добијемо : морамо бити чиста срца нашег, и морамо чуватн тијело наше од тјелеснијех страсти, за то што срце н тијело наше мора да буде храм Духа светог. Те, ако је ко чиста срца а тијелом непокварен, онда ће Дух свети унићп у њега и завладаће његовијем срцем н душом његовом ако ли се само тај човјек не буде уздао на своја добра дјела и ако се не буде с њима хвалио, т.

ј. држећи се, као да пма неко нраво да добпј дар Духа светог, или да Га прими као заслужену плату. Но ако си ти по несрећи опоганпо и покварио своје срце и твоје тијело, онда се пашти да се очистиш покајањем, т. ј. престанп грпјешити а пониженијем срцем кај се за оно, што . си све дослен учинно и су чијем си врпјеђао Бога, Оца твога, који је превелике љубави ; кај се п отпочни жнвот с великом опрезношћу, па ћеш онда и ти добити Духа светог. 2. Један од најпоузданпјих начина, па да се добије Дух свети, јест с м ј е р н о с т. Све кад бн ти и био човјек поштен, добар, прав и милостив, па рецимо, ако би испуњавао и све божије заповнјести ; — увијек се сматрај да си ти излишни слуга, и ништа друго, до ли оруђе божије с којим се он послужујс. С тијем, ако ми нажллгвије размотримо наша добра дјела, па баш и сама велика доброчинства, — хоће ли их се онда показати много таквијех, за која би ее могло рећи, да су права хришћанска доброчннства? Ако често нпр, дајсмо милостињу или пружамо помоћ нашој браћп, која су у нужди ; да ли то не чпнимо једино из празне славе али из самол,убл 5 а као Фарисеји, или из себичности као каматници ; даклен у намјери, да за новчић, што смо га убогом дали, добијемо на стотпне и