Dabro-bosanski Istočnik

Вр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 173

опст убитачно и ужасно ако се нс слуша н ако се човјек одвраћа од љега. 4. Дух свети може се добити молитвом. Ово је најпростији и најпоузданији начнн, а може га сваки и увијек извршавати. Познато је, да јс молитва двојака : епољна и унутрашља ; т. ј., ако се ко моли и поклања тијелом, код куће или у црквп, тај се, онда, моли спо .1 ,нши-,е ; а ко ее духом и срцем својијем обраћа к Богу, и стара се да му је свагда Бог на уму, тај се, онда, моли унутрашње. Која је од овијех молитава бол.а, и која више дјслује, и Богу угађа, то ]е сваком од вае нознато. Знате такођср и то, да ее Богу молити може свагда и евугдје, на еваком мјесту, иа баш и онда кад нас гријех нревлада; мелити се можемо и кид радимо и кад не радимо, празником и себнчнијем даном ; стојећке, сједећке, па и лежећке; а то вн све и и сами знате. Треба да овдје кажемо и то, да и ако је унутршња молитва надјачи начин, да се добије божија благодат, то не треба изостављати нн снољашње молитве, а нарочито молитве опште. Многи говоре: за што да идем у цркву ? Ја се и код куће могу молити Богу; а тамо истом само да се више огријешим, него што се узмолим. Ну, шта ви мислите: шта нагонн људе да тако зборе: правичност или разумност ? Ни једно ни друго; но љеност и гордост нагоне их да тако зборе! Истина, по несрећп, по некад деси се баш да бивши у цркви и сагријешиш; али то никако није с тога, што си дошао у цркву, него за то, што нијеси дошао с онијем духом, с којпм би требало да дођеш у цркву; а и с тога, што у цркви етојиш не да се у њој Богу молиш, него што радиш са свијем нешто друго. Да, пазите на оне, што не долазе у цркву, тобож с горњијех узрока. Па шта ћете видјети ? Да ли се моле они бар у својем дому ? Не, ама баш никако ; па ако се по неки и моле, то је у многнјех молитва Фарисејска — даклен притворна, с тога, што све њихове молитве могу изрећи овијем ријечима, које и Фарисеј изговорио, т. ј. : Боже, благодарим те, што ја нијесам такав, као остали грјешници и неправедници. Тако, даклен, одлази и на опште молитве а и код куће моли се пред светијем иконама а не обзнри ее нп на каква мудровања тобожнпјех мудрпца.

Прије је речено, да се не може молити истинитом молитвом онај човјек, који у себи нема св. Духа; и то је чиста истина. Много се треба трудити и настојати око њега, да се знадне молити светом молитвом. Смјеста и од јсдном пе може се поетпћи, на да је човјек у стању подићи своју молитву и својс срце право к' Богу с тога, што је не само е нама обнчнијем л.удима, но шта више, баш и са многнма од онијех, који еу сав свој живот посветнли молитви, дешава се, да баш онда, када хоћеш да управиш своје мпсли к Богу, оне се, онда расипљу на разне стране и на разне послове: хоћеш да о Богу мислиш, а теби паде на ум са свијем нешто друго, па пон екад чак и етрашно. Истиннта молитва има п доноси собом слатку утјеху, која годи срцу нашем тако, да су многи свети оци по цијеле дневи и ноћп, стојали у молитви, па у слатком усхићењу не би ни примијетили колико је прошло времена II колико је трајала молитва. За њих молитва није била умор него наслада. Али није лахко постнћи такво стање а нарочито ономе, који сејош од својег дјетињства предао разнијем навадама и грјешнијем жељама својијем, и који је још изодавна гушио еавјест своју. Међу тијем шта има на свијету, или која наука и опет, или утјеха, да се добива онако олахко и брзо без труда и муке? Те зато моли се и ако у молитви осим труда нс видиш никакове утјехе или насладе; — моли се, али моли се ваљано и колико је могуће усрдније; навикни се на молитву и разговор с Богом; старај се да по могућностп саберсш и у скупу издржиш своје раштркане мисли, те мало по мало и ти ћеш осјетпти да ти је све лакше и лакше, па ћеш онда и тн по ђекад осјећати слатку утјсху. Па ако се за то будеш озбиљно побринуо, онда ће и Дух свети, видећи твоје патње и озбиљну жел,у твоју, притећи ти брзо у помоћ и ући у тебе, иа ће те поучити, како треба да се молиш правом и истинитом молитвом. Најлакше се молити онда, кад нам се догоде несреће и снађу нас туге, те за то не пропуштај такве прнлике, него се користи њима; изливај твоју жалост пред Богом у молптви. Исус Христос говори нам да се молимо непрестано. Многи веле: Како се могу неирестано молити они, који још на свијету живе ? Ако се будемо заузимали једино око молитве, кад ћемо