Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 206

Д.-Б. ИСТОЧНИГС

Бр. 13 и 14

Да би те јаче утврдило ово учење православне Христове цркве у мислима, ево ти и овај примјер: Ти добијега писмо од оца свог с којим си се прије неколико година растао Теби је драго то писмо; ти га разгледпга; читага ријечи, које је он писао. — Очима гледага писмо а дугаом посматрага свог родитил>а, који је са кућом и породицом далеко од тебе. Слугаага ријечи, које сам ти читага или који други, а изгледа ти да ти сам отац твој

говори. Устима л>убига писмо, а срцем и дугаом грлгаи оца. Просто: ти гледага писмо, но у исто вријеме сва дугаа твоја, сво срце и очи твоје јесу са оцем и код оца. Према томе суди и о иконама. Моли се, поклањај се, л.уби св. икону; но у исто доба пусти нека мисао, ум и срце твоје буду управл>ени на онога, којп је на дотичној икони насликан. Прерадно ; Д рО ћ уч . . . љ.

Одломак из IV. 0 временима, у која се богослужење ; (Нас! У православно-католичкој цркви држи се осим св. литурђија још седам особптнх црввених служби које дању које ноћу. Број тај оснива се на ријечима Давндовима-(Псал. 119, 164.): „Седам пута на дан хвалим те за судове правде твоје", и на обичају старијех Христијана, који су се седам пута сакупљали на заједничко богослужење. Тих седам служби овако се називају : 1. Полуноћница. 2. Јутрење заједно са првим часом. 3. Трећи час. 4. Шести час и изобразптелна (т. ј. мјесто св. литурђије одређено богослужење.) 5. Девети час. 6. Вечсрње. 7. Повечерје. Свака поједина од овнх служби — свршавала се она дању или ноћу — има свој особити смисао и значење. ПолуноЂница ее свргнује, да се тим подражава анђелима, који пигда не престају славити Бога, а та^ођер због сјећања на будући етрашни долазак Господњи, који ће се јамачпо и изненада догодити ; или да се означи — ако се послужимо ријечима еванђелскима —■ долазак жениха о поноћи. На јутрењу се на особити начпн приноси хвала Господу, што нам је Он послије ноћне таме праву свјетлост дана н духовну свјетлост ради познања истине даровао.

.Литурђике. празославно-католичанској цркви свршује, вак.) На првом часу принаша се Богу хвала као на почетку кад се свјетлост указује и кад започињемо наш дневни посао. Предмет трећег часа је нарочито сјсћање на суђење Господа на смрт, које се је у тај час догодило ; а уједно и успомена на силазак св. Духа на апостоле, који се је, као што је познато, такође.р у трећи час (око девет сати прије подне) збио. Шести час свршава се у спомен распећа Господњега на крст, које се је у тај исти час збило. Шестом часу додају се пзобразителна т. ј. богослужење које се свршује мјесто св. литурђнје онда, кад се према околностпма из ма ког узрока св. литурђија не служи. Девети час се свршује у спомен смрти Господње, која се је, као што се зна, о деветом часу по излазЕсу сунца (т. ј. око три сата послије подне) догодила.. На вечерњу се на особпти начин приноси Богу хвала за минули дан, и свршује се покајање за почин>ене тога дана гријехе. На повечерју моли се за заштиту Божју о наступајућој ноћи, и у памет се приводи смрт — која никога не мимоилази — као прелаз у вјечни мир. На литурђији се изванредним начином проелављају и врличају на^ажнији догађаји земал>ског живота нашега Искупитеља, а особито свршује се на њој принашање велике— безкрвне жртве, — оне узвишене тајне, а тиие се најважнији и