Dabro-bosanski Istočnik
I
Бр. 13 и 14
Д.-Б. ИСТОЧНИК
Стр. 207
најзнаменитији дио богослужења свнх хришћанских народа свршује. Литурђија не спада у обичне црквене службе; она се изнад свију највише штује, па је она уједно дјело Божје, које нико други осим свештеника свршити не можс; па пошто осталих седам црквених служби у случају нужде може и без свештеника такођер и свјетско лице и изван цркве у приватним кућама свршити, то напротив св. литурђије и то у цркви само неможе нико други свршити осим свештеник, као такав који је на то и свештенство н моћ получио. Осим тога може један свештеник у једном дану само једну литурђију свршити а тако ието и литурђија се може и смије на једном пријестолу једнога дана само једанпут свршити. Премда се чини, да су све црквене службе подјјљене у 7 дијелова и премда се у 24 сата свака од њих у сроје вријеме свршити имала, то је ииак правоелавна-католичанска црква уредила. да се ових 7 служби у три главна времена
држе. То је она учинила из тога узрока, што би тако често нрекидано и оиет наставл,ано богослужеше особпто код оних, који су духом мање побожно расположени, досаду и равнодушносг произвести могао. Па пошто је црква ових 7 црквених служби на три: вечерње, јутрење и дневно богослужење свела, то је ипак она број и ред т. ј. седам првобитно јсдне од друге одел,ени служби и њихове предмете задржала, а само их у три одјељења спојила. Венерње богослужење садржи ирве три службе на име: девети час, вечерње и повечерје. Јутрење богослужење сасгоји се из полуноћнице, јутрења и првог часа. Дневно богослужење — око 9 сати из јутра, —■ садржа у себи трећи и шести час и изобразителна, ако се не служи св. литурђија; но ако се литурђија служи, то изобразптелни дјеломично прелазе у литурђију, као што се из њеног садржаја види. ће се.)
Р и ј е ч н а Благочестиви Христјани! Радост ме обузима кад вас тако сакупл.оне видим у овом светом храму на данашњн дан, који је заиста за нага српски народ најважнији и најплеменитији. Гдје је год Божја храма и гдје има сриска школа, данас се поји, ори и збори у славу нашег светитеља и просвотител.а светог Саве. Да бих данашњом приликом говорио ко је био свети Сава и каква је добра православној цркви и српском народу учинио, о томе сам сваке године у мојим говорима нешто рекао; данашњом приликом рећи ћу само то: да је светп Сава оставио краљевски престо, краљевски сјај и сва блага овога свијета и отишао у Свету Гору, ђе је примио на себе смирени чин калуђерски с' намјером, да српску цркву и српску школу што више уздигне, куда га је и сам промисао Божији водио, и тиме је нама диван примјер оставио. Зато браћо, немојмо ни ми ништа зажалити, чиме би нашу цркву и школу потпомоћи могли. Све силе скупимо слошки, јер без ове никака напредовања нема и тиме ћемо учи-
с в. С а в у. нити такову жртву Богу, према којој све друге далеко, врло далеко остају. Храмове истине, храмове Божије и храмове науке подижимо, јер се у овима учимо познавати силе и преимућства, с' којима смо од Бога, чинећи добра дјела, над свима друглм створењпма обдарени и узвпшени. Добра дјела, браћо, ма како да се кришом чине, не могу остати сакривена него ће се кад тад на видик изнијети. Ми имадемо овдје неколико добротвора, који су за живота њихова овом светом храму и Српској школи по неку своту новаца завјештали, те им се усљед тога и одредбе српско-православне црквено-школске општине сваке године по светом Савн у недјељу и парастос опојава о трошку српске општине, гато ће се и ове као и сваке идуће године обдржавати. А и у најстарија времена, кад је пиеменост врло ријетка била, кад је незнање свјетом владало и тпјесно дружење ме!)у народима непознато било, кад су све незгоде у свијету владале, опет дјела правијех људи, која су се на срећу и подигнуће човјечанства клонила, била су