Dabro-bosanski Istočnik

Отр. 252

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 15

химандрит, а по напутку протопресвитера Ћорђа Николајевићи, који нам је много у нашим црквеним и шко.тским стварима, као добри суејед ваљао. У годинп 1855. прегледала је православна општина приход црквени, почевпш од годипе 1823. и нађе готовине у парама осамдесет и четирп кесе; остало ако је што више било, све се издало за зли случај, само да би се живот коме избавио. — Ово мало иоваца, када види општпна у црквеној каси, имали су потребу сазидати једпо здање, под именом школа, и ту се браћа договоре, кога ће наћи, да за тим настои, и да радњом управ.ва; и наименоваше Ристана Дреча

мутевелиом, и жел.еној школи оснује се темел., у годншту 1855. лгесеца Маја. Основ овај има дужине аршина 21, а шнрине 20 аршина дун^ерских; бина је четири-уголша, и прпличи на европејски укус; покрила се 1856. месеца Априла, таман после годину даиа. Новаца је потрошила преко сто кеса*); а мора се још задуживати, док се сврши п упорави орећно. Општини су држател.и и старјешине б[)аћа НГотрићи. Нека и овај мали чланчић служи на дику нашнм ва.ваним Мостарцима, и драго нам је, да се није загубио. Ђ. Н. М.

*) Т. ј. 50.000 гроша или 4166 Фор. 64 новч.

Бил I. 5" шематизму од 1882. у списку ДаброБосанскијех владика стоји, да је владшса Гаврило (12. на реду) 1578. год. одселио у АстроУгарску, са 70 калуђера из манастира Рмања, те подигао манастир Марчу. То исто каже и учени г. Вл. Красић. у „Гласу Истине" за 1885. , бр. 6. стр. 47., а мало ниже наводи: „напигЈни кеш,и /ионастнрл /Иарче, которји прннешжЈи оу Л'к'Т$ 1753. (у манастир Лепавину)". Који је списак исти господин нагаао у манастиру Лепавинском. У том „написанпју" између осталога, стоји још и ово: 1 КЈДЈоница срЕкрна с г к наднисол1 /иондстн^а \-()<илл. (Хрмања) кокдта оу л*ктоу ЗРКД. (7124 = 1616.) Ова година неће бити права, али то незнам ђе : или на кадионици, или у „написанију", или можда у пријепису поштованог г. Вл. Красића, подкрала се погрјсшка. II. У прегледу парохија Дабро-Босанске мнтрополије, за 1887., који је излазио као додатак „Д.-Б. Источника" 1888. године, код парохије „Ирибинић" и „Шњеготина", у Тешањском протопрезвитерату, неко је доставио заииску на антиминсу манастира Липља, која каже да је Липљанску цркву освештао: „Преосвјашчењеиши,

[ике. словесњеиши, преимушчествењеиши и богоизбра њеиши Господин Гаврило Михаиловић православни митрополит Дабро-Босански н прочаја, Љета Господња 16о8. маја 8. Кад то упоредимо са Шематизмима ДаброБосанске архидијецезе, онда се то не подудара, пошто је у тнјем годинама био Дабро-босански владпка Исаија (16 на реду). Да би се рекло да то није 1738. год , па је погрешно наппсано или преппсано, опет неизлази, пошто сс тврдо доказујс, да је Митрополит Мелснтије Миленкомик умр'о 1740. године, те да је мптрополит Гаврило Михић, пошље њега заузео Дабро-Босанску Митронолију. Те по том излази да ова записка, ако се буде добро преписала, нсма истинптог значаја. Осим тога, мало чудновато изгледа та штампана записка, а ево зашто: што су слова ћирилска-црквена, а године и датум арапским цифрама напнсана; што неирпличи оном добу у ком је то писано; пошто еу се у том добу већином годпне писале од створења свијета: а и године и датуми, обоје искл.учиво су писани са црквоним бројевима. Даље још тамо каже : „И њине же освјашчен бпст сеи божествени жертвеник и т. д." У том ставву тамо мислп се, да је то „жертвеник" манастира Липља. Али из оне запнске то се