Dabro-bosanski Istočnik

Вр. 15

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 253

тамо неспомпње манастир Лииље ; а и због тога се неморе рећп, што нпје прилике, да се у та доба тај манастир освештао; јер у шематизму сгоји, даје тај манастир основан 1238—42. год. А наведене године, можда ће бити при крају његова вијека. Приличније ће то бити, да је то некакав антнминс; на коме се служило под чадором, пошто их и сада ■ тамо доста има. III. У Дабро-Босанском Источнику, од 1887. број 4. у чланку „Старе књиге", које се налазе у архиви Митрополитске Конзисторије у Сарарајеву, казано је да су: „све ове књиге (које су тамо описане) биле неког Хаџи Мелентија, од цркве (манастира; Раче у Србији, који је у том манастиру био игуман за вријеме владе четвориде дахија у Биограду, кад је Карађорђе војску против зулумћара подигао. Даље, тамо цитира се одломак из пјесме „Почетак буне против дахија", који се одломак односп на тога Хаџи Мелентију; те за тим по биљешци попа Ристе Поповића из Дубравице котара Сребренпчког, каже се, да јс тај Хаџи Мелентија родом из Брежана, котара Сребреничког у Босни.

Читајућп ово паде ми на ум ; неће ли то бити онај Мелентије Павловић, пошље Грка први Митрополит Србин, у обновљеиој Србији. Герасим Георгијевић јеписког Шабачкн, у својој књизи: Знд/ижитш догађаи нокје ОсркскЕ Исторје" нздане 1838. годпне, доста опширно (и ако мимогред) описује његов рад као помоћника н савјетннка кнези Милоша, у пошљедњем сриском устанку, и о хиротонисању његовом за Митрополита. Како из поменуте књижице, тако и из тамо наведеног одломка, поменуте пјесме, види се врједноћа Хаџи Мелентпје, почем је он у онако опасном времену: „ влашку ћабу походио, „И уз пут се у Стамбол свратио, „У султана Ферман излагао, „За стотину жутијех дуката, „Да власима богомољу гради, „Да је градп за седам година", и т. д. Сасвим би лијепо било, кад би се нашао когод да опише живот, овога колпко за српску цркву, још више за српску слободу заслужнога Бошњака, (ако доиста буде родом из Босне) те да у овом листу увршћено буде, В. Стакић.

Број 293. ех 1889. ОКРУЈ; Свемхј пречаоном свешженству и сржко-правос. Вођени паетирском бригом за бољитак и напредак наше св. православне цркве, желимо, да овом наредбом станемо на пут многим брачним свађама, тужбама за развод бракова и незаконитим браковима, који су противни црквенпм и грађанским законима и који наносе велику пропаст нашем народу. Да. би се избјегле све неприлике, које наносе нашем народу толику пропаст, да би се пак одклонило све што смета законитом и правилном браку одређује се пречасном свештенству сљедећи службени поступак: 1. Нп једно вјенчање несмије се обавити ако младенци међусобно стоје у забрањеним степенима крвног, духовног и пријатељског ероства. 2. За свако вјенчање нужно је поред родитељског благослова, драга воља и лично упознаство младенаца. 3. Пошто женик испроси себи ђевојку, а прије вјенчања потребно је да сваки свештеник

.. отхштинама Херцеговачко-захумске Етгархије. сходно црквенеј заповијести по књизи Крмчији објави три пута кроз три неђеље или празника у цркви по свршетку св. литургије : да се тај и тај вјерио са том и том ђевојком (или удовицом), споменувши њихова имена и презимена, те ако когод знаде, да су у каквом сроетву, било крвном, кумовском или пријатељском, или пак да су под каквом маном душевном и тјелесном, због чега би пошље без сумње шљедовао развод, да то све насамо каже дотичном свештенику, који ће се за савјет и упуство обратити на Архијереја пазећи такође свештеник, да од извјештача неби било какве пристраности или сплеткарења. По селима пак или Другијем мјестима, ђе нејма цркве, свештеник је дужан сходним начином распитати сусједе у мјесту, ђе је женик или невјеста, да нема каквог сроства. 4. Ако су женик и невјеста једне парохије онда их надлежни парох обоје оглашује у својој цркви.