Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 17 и 18

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 287

4. Да свакп младожења прије брака, има усадити око своје куће ио 10 воћака т. ј. 5 шљива, 2 јабуке 1 крушку, 1 орах и 1 лнпу. Ова одредба оглашена је и по дрквама, но није жали Божс, ступнла у живот, и ако се од тада марљивпје ради око воћа; 5. Да се у нарохијама: Гагаида, Д. Г1оградди, Драгељн и Јунузовди одаберу дрквени одбори (по 2 или 3 човјска) који ће са свештеником радити о томе, да се временом и у тнм парохијама св. храмови подигну :

6. Да сваки свештеник до 6. Јануара идуће године поднесе исказе рођеннх, вјенчаних и умрлих као и број кућа и душа за ову годипу, а тако и претплату на листове; 7. Сви једногласно закључили, да се свештеник М. Кнежевић због свога неваљалог владагва искључи из свештеничких сједнпца за годину дана. Један глас само добио је за себе ; 8. Брачне парнице. (Наставиће се)

Говор при благодарењу за цара

Благочестиви Христијани! Дапас ми овдје у овој црквн прослављамо два велика празника, два знаменита догађаја, два царска дана : Преображеље — дан цара небеског и рођен дан једног од дарева земаљских. На данашњи дан дрква православна слави успомену када ]е Госнод наш Исус Христос на гори Таворској а прод својим ученицима преобразио се, Ио поред тога ми данас овде баш нарочито славимо дан рођсња ЈБеговог Апостолског Величанства нашег прсмилостивог цара Ф р а н ц Ј о с и ф а I. Као прави Хришћани про^лављамо дан цара небеског ; као вијерни и одани поданици славимо дан цара земаљског. Дакле заједно п једно и друго : Божанство и човјечанство. Заиста ако ико, а оно смо 'ми на првом мјесту дужни славити дан рођења ЕБеговог Величанства нашег премилостивог цара, јер кад они народи у Аустро Угарској држави, који су још прије толико стољећа, и под другим бпвшим владарима постали слободни, па опет са толиком радошћу и свечаношћу славе данашњп дан; то ми у Босни, који смо под владом још овог владара ослобођени — то ми велим као скорашњи ослобођеницп још впше треба да славимо, још више треба да смо радоснн, још више треба да смо благодарни. И заиста, кад се обазремо на прошлост весели нас садашњост. Садашњост нас и побуђује на радост и благодарност. Повољнија садашњост од прошлостп даје нам јемства и за још бољу будућност.

Због тога и знам добро да сте сви готовп надметати се данас: ко да покаже већу поданичку вјерност; ко да покаже већу грађанску лојалност; ко да покажс већу срдачну оданост и приврженост према пријестолу цару и господару. То је лијепо и заиста поданички. Зато ћу вам и ја од странс дркве рећн ово: Ви сте сви овдје и Хришћапи и поданпци, то јест сви ви служнте и Богу и цару, дрквн и државн, а црква и држава стојс од увјек у узајамном н законитом односу. Узајамно се п потпомажу. Црква као установа небеске монархије опомиње своје чланове да поштују и слушају цара и власти земаљске монархије, јер црква каже: свака је власт од Бога дата. Цар и државнс власти као органп пак земаљске монархије знају да право служећи државном закону — основаном на божанском праву — тим исто-добно служе и самом Богу. Зато они својом државном моћи штите и поштују цркву као установу Божију. Та узајамност, тај законити однос и оиуномоћава ме да се послужим са ријечима једног православног митроносца, те да и једним и другим, то јест Хришћанима и поданицима, грађанима н чиновницима, речем : „Ви који се бојите Бога поштујте и цара, а који поштујете цара бојте се н Бога". (Филарет Московски). То је двоје скопчано и једно без другог неприма се. Ко неиспуњава једно гријешп Богу, ко нечини друго гријеши цару. Ко испуњава обоје тај потиуно врши своју човјечанску дужност овдје на земљи.