Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 288

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 п 18

Напошлетку знам да сте сви ви готови и да испуњавате и једно и друго; знам и то да сваки радоспо осјећа слободу данашњег времена, па зато је сваки од вас и дошао овдје из усрдне благодарности према цару, према владару свом. Па кад је тако, онда да се сви и заједнички овдје, пред пријестолом свевишњега Творца по-

молимо Богу за пријесто и звивот цара земалзског, кога рођени дан данас славимо. Узвикнимо: 1Живил.о Нзегово Величанство наш премилостиви цар Франц Јосиф I. и његов прејасни владалачки дом на многа љета. Живио ! У Градачцу 6. Августа 1888- год. Васа С. Поповић, прото.

Херцеговачки Митрополит

Као остали народи, тако и ми Срби имамо особитих дана и догађаја, који нас радују и веселе, а мијењају нам стање у кам се налазимо. Такав један догађај имали смо ми Фочански Срби, кад нас је наш премилостиви Архипастир Високопреосвештени Господин СераФим Перовић — Митрополит херцеговечко-захумски посјетио, Његов долазак жељно је очекиван како од стране свештенства и грађанства, тако и од цијелог околног народа. Кад је народ дознао, да ће му Архипастир доћи, постарао се, да га што боље дочека; за то чим је дошао брзојав у ком је јавлзено, дч ће Митрополит доћи многи су се рјешилп, да га дочекају на Будњу, т. ј. селу, које је три сата од Фоче удаљено. Тако је и било. У сриједу 28. јуна у очи св. ап. Петра и Павла дошло је нас 10—15 на поменуто мјесто, гдје смо срели свог Архипастира. Један од нас по имену Светозар Глођајић поздрави Митрополита са кратким, али одушевљеним говором. Пошље овога цјеливали смо му св. десницу и отишли у оближњу башту, гдје смо мало починули, а за тијем кренули смо се к Фочи. Нисмо се ни по сата удаљили а срели смо неколико грађана, који такође бијаху на сусрет Архипастиру. Иза ових срео је Високопреосвештеног котарскп престојник г. Зарзицки и понудио га, да сједе у кола, која су за то дошла. И тако путујући лагано приближимо се вароши. Подне бијаше прешло, а врућина тако, да се не знађаше или више пече „из неба или из земље!" Готово уз највећу врућину дошли смо до дринског моста, гдје се био искупио многобро^ јан народ: многи грађани, неки свештеници (сви

Серафим у Фочи и Плевљу. Гласак чу се да иде владика ЕрцеговацМитроносна глава, да обиђе милу доиовину — Војводину светитеља Саве. М. С. П. осим оних, који су га прпје срели и који су га у црквп чекали),' дјеца из српско - православне основне школе, бивше пјевачко друштво и остали. Мјесто гдје се поменути налажаху је врло лијепо. Пред мостом налази се згодна равница с једне и с друге стране према води ограђена зидом, који се све више шири идући од моста; мост сам по себи диван је, подупирачи му од камена, а оетало од дрвета са нешто гвожђа, бојадисан црном бојом, доста широк и дуг, а кад се пређе иреко њега улази се у доњи крај вароши. Дакле пред мостом на лијепој равници чекао је силан народ дичног старца -Митрополита СераФима. Кад се Архијереј помолио дјеца су појала: „Спаси Христе Боже . . . а пошто се сврши та пјесма поздрави га овдашњи свештеник и учитељ Ристо Кочовић (Павловић) лијепим говором, у коме помену: да живи херцеговачки митрополит СораФим на што народ ускликну : „Живио, много љета и година долазио и срећан био !" Пошл.е тога пришао је Митрополит бившем пјевачком друштву, један између њих поздрави га са значајним говором а пошто је говор свршен сви су укликнули: „Живио!" и цјеливали му десницу. Пошто се све свршило сјео је Митрополит у кола и у величаственој пратњи пошао преко моста. Напријед је ишло неколико сретиоца у реду на коњима; за њима ишла су дјеца два и два, нацријед ишло је једно, које је носило доста велику српску и друго, које је носило царску заставу, за овима дјеца, која су носила мање српске заставе, а за њима нека, која су имала на прспма мале српске тробојнице, иза ових у