Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 356

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 23

великијем тешкоћама и напорима, како душевнијем тако и тјелеснијем. Душевна се снага и моћ развија тек добро у здравоме тијелу, а гдје тога нема, ту само слаби и опада. Ово ми налазимо изражено и у каноничким наредбама наше цркве, изме|ју којијех на прим. правило 78. св. Апостола наређује, да они, који имају какву јачу тједесну ману, не могу ступити у свештенички чин; па казују и разлоге томе, а на име „да се црквени послови не пријече". По дужностима, које свештеник има да обавља, нужно му је да што више и више развија душевну своју снагу и моћ, а то ће моћи учинити, кад буде потпуно здрав. С друге стране свештеник Је у обављању своје дужности и службе изложен и самијем тјелеснијем непогодама и опасностима; јер се мора најбржом готовошћу одазвати свачијем позиву, било рано, било касно, било дању, било ноћу, било по лијепом времену, било по ружном, било

у близини цркве и куће, било у даљини, једном ријечју: свагда мора да је готов по потреби, да пружи црквену помоћ вјернима, и да је у свакоме часу готов раздати благодатне дарове, без којијех се нико не може спасти. Овај предуслов већ по себи је толико очигледан, и толико је свакоме појмљиво за што свештеник треба да буде потпуно здрав, да може свагда кадар бити да издржава све велике трудове пастирске службе, да, ми не цијенимо потребним, више о томе говорити. Према задаћи, коју смо себи ставили, надамо се, да смо довољно представили све предуслове, којима неопходно мора одговорити сваки, који се жели одати свештеничкоме звању. Простор ове књижице не допушта нам дал.е развијати те предуслове ; али свакако држимо, да ће и оволико колико смо извели и казали, задоста бити, да послужи за уирављење свијем онијема, који сеодају избору службе свештеничкога звања. П. П.

Из црквеног права и црквене праксе. Пише Т. Алагић, проФ. богословије на Рељеву. 0 БРАКУ. (Наставак Ј

V. Импотенција. Импотенција или неспособност за тјелесни дотидај, који је одредила природа мушку и женску, сматра се за апсолутну брачну сметњу, т. ј. гдје је она. ту не може бити говора о браку; или, ако је учињена брачна веза, има разлога да се раскине. Да се постигне брачни смијер, потребне су осим моралних још и физнчке способности мужа и жене. Једно за то, да рађају дјецу, а друго за то, да гасе распаљење страсти, да задовољавају своје природне нагоне. Недостатак или слабост у овоме пошљедњем обзиру чини праву каноничку сметњу; јер, и ако муж и жена по природи самој или по вољи божјој (1. књ. Мојс. 1: 28.) желе и

иду за тијем, да се множе рађањем дјеце, ипак се не може окривити ни бездјетство ни нероткиња. То је природна тајна, која не може бити подлогом брачног уговора и обећања. Може се сумњати о способности супрушкој, гледећи на родитеље момка и дјевојке, на браћу и сестре, али то није правни основ за брачни уговор, јер што је код једне сестре или код једног брата, не мора бити код другог. С тога бездјетство у хришћанској цркви није разлог, да се раскида брачна веза. У осталом, импотенција треба већ с тога да се рачуна у брачну сметњу, што она не само да искључује могућност рађања дјеце, него даје повода, да други способни брачни друг тражи туђу особу и чини блуд, и тијем нарушава јавни морал, ремети мир породични