Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 23

Д.-Б. ИСТОЧЕИК

Стр. 357

и друштвени, искључује узајамно поштовање и преданост између мужа и жене, узајамно нотпомагање у животу. Каноничко право православне цркве, као и грчко-римско право, означава људе, који су Фактички неспособни, или се сумња да су неспособни за брачни живот, општим именем е в н у с и. У главноме се могу подијелитп у двије врсте : у кастрате, којима су људи одсјекли или искварили мушке удове; у спадоне, који су ушљед каквог природног недостатка, од рођења неспособни, или су изгубили способност још у дјетињству, ушл.ед каквог несретног случаја и непажње родитељске. У особиту врсту спадају тако звани хер" маФродити, т. ј. људи, који имају мушке и женске знакове, али нијесу довољно развијени, ПроФесор Шулте 1 ) прича, како је водио док је био у Прагу 2 ) истрагу код тамошњег брачног суда, против једног човјека коме је апсолутно забрањено било да ступи у брак, јер су љекари доказали, да је исти, премда је по расту изгледао човјек, имао знакове и мушке (тепЉга уп-Ша) и женске (тетБга тиПеБпа); да је био крштен као дјевојчица и да му је у народу остало име женско, но да се у 8 години преобукао у мушко одијело, примио име мушко и пошље убиљежен у матицу као дјетић. Односно кастрата није црква издавала никаквијех проппса, јер су кастрати већ погрчко-римскијем законима били са свијем искључени од брачног живота. ,1ав филозоф (886—911). одредпо је у својој 98. новели, да свештеник моли при благосиљању брака благослов у дјеци, јер је Бог тако наредио, и да момак и дјевојка ступају у брак с' намјером да рађају дјецу; иначе брак, којим се не постпзава смијер, да не заслужује тога имена. На пошљетку заповиједп цар, да се е в н у с и имају држати за блуднике, ако се жене, а свештеник, којп би благословио брак да се свргне. За спадоне не бпјаше изречна закона; но у смислу горње новеле свјетовалп су се, да Ј ) Ј^ећгћисћ (1ед Кдгсћепгесћ^ез, СНезеп 1886 стр. 379. у примј. Од год. 1873. проФесор на универзитету у Бону, знаменити канониста. Кад је 18. јула 1870. проглашен догмат о папској непогрјешимости, устао је против тога чина и у многим својим списима побијао је ту непогрјешимост. Пошље је тога прешао к стар окатолицима, којима и данас на челу—стоји као противник папског властољубља и језуитског притворства.

не ступају у брак. Узрок, зашто правници тога доба не створише позитиван закон за спадоне лежи у томе, што мишљаху, да је веће зло, кад би се упуштали у правно истраживање тијех тајних страна људских, него, кад пуште брачна лица, да поступају по својој савјести, јер имају сами од тога највећу моралну штету 1 ). У 10. вијеку јављаху се многе импотентне особе да се жене и позиваху се на апостола Павла, који говораше: Бољесе женити, него ли упаљивати се 2 ). Али у споменутој новели имнератора Лава стајаше : А к о б р а к незаслужује благослова, као штоје случај код онијех, који га склапају против божјег наређења, то нијеправо да се наводп то Павлово мјесто у обрану таке везе 3 ). Као што рекосмо, каноничку сметњу чини неспособност за супрушки саживљај, а не неплодност. Тога се држи православна црква а и друге религиозне хр. задруге. — Једнако се узима, био човјек неспособан или жена. У стара доба бјеше истина говор само о човјеку али се кашње пренијела та брачна сметња п на жене, јер и оне могу да буду неспособне, особито оне, које имају стриктуру, т. ј. које су од прнроде неразвијене. Исто тако једнако се узима неспособност абсолутна, т. ј. кад ко с никим није способан за брак, и релативна, т. ј. кад је ко с' другијем способан, а са својим брачним другом није. Не прави се разлика за то, што је главно за постанак или опстанак брачне везе, да сумуж и жена способни, брак је у питању. Ова се сметња не односи на бракове, који се склапају у кући, ушљед болести једног или другог друга; или, кад које брачно лице има какву неизљечиву болест, но која ннје приљепчива и не смета брачном животу. Исто тако није свуда законом одређено, како да се жене људи. код којих је Физична снага малаксала ушљед старости, и којима су незнабожачки цареви забрањивали да се жене. 4 ) Василије велики 5 ) ') 2ћ18ћтап : Ећегеећ4 стр. 209. 1. Кор. 7 : 9. 3 ) 2ћ1бћтап стр. 210. 4 ) Тиберије је забранио брак особама преко 60 год. Клаудије је допустио мушкима и преко 60, а женскима преко 50 година. Јустиниан је укинуо и једну и другу наредбу: Кигшапу: НапДђисћ (1ез а11^. Ећегесћ1»8 стр. 17*2. У примј. 5 ) правилом 24.