Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 376

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Вр. 24

Па и други сс је дно свршио, а сада ће трећи започети. Трећи дио бесједе бијаше алсм свему, а то је „Крст и круна". Тај комад јако је добро н вјешто одигран, да су се странци днвили и чудили, јер тако што но очекнваше сс од Требнњаца ! Но хоће се вољс и вјешт вођа, па све је можно! . . . ~У овоме комаду сви су своје улоге добро одиграли; а како и не би, кад се сваки надмсћао, ко ће боље и л.епше. Но као што се свукуда и у свачем један особито истакне, тако се и у овоме госп. Симеон Псровић — у улози св. Саве — изврсним показао и побједу однио. Но нијесу иза н>ега далеко изостали, ни го^-п. Стеван" Правица — у улози „крал> Андрија" ; као ни госп. Саво Петковпћ — у улозп „Вукан"'; па и остала браћа Србадија! Живјели! . . . Дао Бог, те у будуће још боље и сјајније! . . . . По свршетку трећег дијела био је тходужи одмор, а након тога томбола, те пјевање и игран>е до у саму зору. — Публика се задовољно н весело разилазила; а бпјаше је и доста! . . Другн дан у вечер опет сс држала иста бесједа ради оних ссљака, а и многих грађана који раде навале не могоше „прпсуствовати" прву ноћ. — И ова је ноћ на свеопште задовољство публике испало сја,јно; а и свијета ништа Агање, но прву ноћ не бијагае ! Овом бесједом учинио је вријсдпи Пјешчнћ и школи лијепу корист; јер јој је добрано фонд порастао. Овим је, што већ прнје рекох, стекао Требпњцима угледа; а п образ им освјетлао пред евијетом. Овим је он научпо Требињца, да и он зна за Српство, да зна цијенитп и прослављатн свога Просвјетитеља и Учитеља; да зна да. је под покровптељством, а у војводини св. Саве. Он је овпм показао, да је све можно, што се хоће; а особито омладина Требињска! . . . Она је учннила много, а за кратко врпјеме. Она је освјетлала образ Требињу; освјетлала образ Српству; одужила се кућн Немањпћа; а дала углед осталима, да се и они за њима поведу • а то све уз „Срб — неимара;" јер како каже госп. писац у чланку „Митронолит СераФим у Требнњу" — број 21. и 22. стр. 341. овога

листа : „Милом Богу хвала, код нашс младажи није ни нужно говоритп „мораш" — но само треба рсћн : „ово јс потреба, па су сви на окуцу". — И збпља је тако код њих, само када „је има ко повести". Читајућн горл.е ријсчи, као н цио допис о Требињу, и нехотице ми се рука пера лати> да и ја коју проговорим о овоме дотакнутоме крају, што и учиних. — Господину писцу горњих редака бијаше намјера опнсати дочек Митрополнтов у Требињу и пут до у .Бубиње; а ја сс усудих још коју о Требињу рећи, јер : „Од вишка глава не боли!" Он, истина Бог, лијепо говори о младежи; али н народна још љепше : „Празна рука. мртвој друга!" — Ја видим по другим мјестима исто таку вољну младеж, али камн, нема ко да је поведе; нема ко да је упути и да јој помогне; јер се хоће тому матерпјала, а то многога назови Србина жуља. Гдјегдје опет другвг, а првог нема; па тешко је „оба добра саставити". — Но то је у Требнњу саетављено. Требињску омладину има ко повести и добар јој савјет и примјер дати и научити је ; а н новцем јој помоћи, па је њој и можно и хоће. — Ту се налази уз ваљана свјештеника Пјешчића и ваљана .,српск>православна црквено-школска опћина". Ту је Србин Стеван витез Черовић, који у оскудици локала за држање св. Савске бесједе сагради кућу за 20 дана, не жалећп нп труда, ни новаца, а да буде готова у очи Савипа-дне ! Он не жали намаћи, а и позајмпти до 40 пећп, да оно сушп, што мајстори зиђу! Он не жалп 200 Фор. дати за засторе и кулисе, а више од неколике стотине „он" и „Браћа Поповићи" за одијело, не рачунајући хоће лп главне изаћи ! — Он не жали напојити сваке пробе по буретом ппва омладпну уморну! — Он не жали као прилог датп — поврх свега тога — једанаест наполеона у злату! — Он не жали по бесједи све учеснпке приређивачкога збора и омладину на вечеру о свом трошку позвати ; па још све, што се нп набројити не да! Уз таког Србина; уз таког пресједнпка „српско-православног опћинства" ; уз таког добротвора и Мецену Требињског, како да не буде омладина така ; па још када је пма повестп ко, као дични Пјешчић ! Но не дај, Боже, да су сама та два, но и сваки грађанин Требињац макар не био члан