Dabro-bosanski Istočnik

Св, 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 85

Светоеавска про По свима крајевима, гдје Србнн живи, гдјо се српска ријеч чује, гдје се српска пјесна хори н гдје год се српско име спомиње слави се данас 14. јануара успомена нашег великог српског првопросвјетитеља св. Саве. Ваљда нема српске цркве, у којој се тога дана није отпојала света литургија, као год што ни једне српске школе нема у којој се није мнло и достојно прославио св. Савва. И ако је просвјетиоц сриски св. Савва светац цијеле православне цркве, то је ипак једини српски народ, који га на овако свечан и сјајан начин прославља. — Светосавска прослава постала је Србину најмилија, јер је то спомен, што га подсјећа на оно златно и сретно доба, кад је Србин зкивовао лијепо, јер је то спомен на једну културну епоху нашег српског народа. Спомен светитеља Саве живи у пуном јеку од вајкада у нашем српеком народу. И кад су настуиилн тешки Србпновн дани и кад је дошао жалосни трснутак, да је безбожна рука у прах н пепео дала претворити тијело св. Саве око кога се као видљивог споменика срећног доба, српски народ прикупљао — ни тада Србин није клонуо, већ са вјером у Бога и св. Саву загријевао је наду на бољу и сретнију будућност српску. Светосавски пепео одушевљавао је српска срца на све стране. У нашем народу остао је и до данас свпјетао спомен српског учитеља и светитеља Саве; његова је мисао у народу живила, а народ је опет њоме живио. Светосавска мисао спаја нас у један, у народ једних жеља, једних смјерава, у народ једне и исте узвишене цијељи. То је баш оно, што и светосавској прослави даје узвншени значај. Благодарећи Богу, наш је народ схватио вријеме у коме живи, дух, којим то вријеме дише, околности и прилике у којима се налази и с којима му се ваља борити ако хоће, да с побједом изађе, а као такав, да се одржи жив у непомућеној српској свијести. Зато и видимо како се по свима крајевима васколиког нам милог српства својски прегло, да се сваке годпне све то боље и свечаније прославља успомена наше дике и поноса, нашег српског учитеља и просвјетитеља св. Саве, тог најплеменитијег изданка владарског Немањиног дома. И у нашем питомом Мостару, престоници дпчне нам домовине, те „војводине и колијевке

дава у Мостару. св. Саве," као што је свакс годнне са пуним жаром л.уб;и!.1,у и весељем прослављен дан просвјетнтеља српског, тако је и ове године. Зато мислим да је вриједно, ако вам овогодишњу светосавску прославу опишем, а у томе ћу ићи по реду. Л -Ицем на св. Саву у јутру почела је јутрења у 8 сати а литургија у У 1 /^ сати, на којој је чинодјејствовао прсосвећени госп. мптрополит СераФим са мјесним свештенством. У цркви се био слегао силан свијет као но о Божићу или Васкрсу. При крају божествене литургије, која је свечано одслужена уз складно одговарање овдашњег српског пјевачког друштва „Гусле" а за врпјеме „причасна" изговорио је народу бесједу г. Поповић ђакон. У бесједи изнио је заслуге и врлине светитеља Саве п поучио је присутну Србадију, како по примјеру нашег првоучитеља треба да и ми „за љубав вјерс, имена српскога и народа свога кадри будемо жртвовати све н сва као што су н наши славни претци чинили". — По свршеној литургији обдржавао се парастос за све упокојене „ктиторе и приложнике" српско-православне мостарске цркве и школе. Ову племениту мисао, да се тога дана парастос држи покренула је овдашња свјесна општина, желећи тијем да ода достојну пошту својим добротворима. Овијем је чином наша општпна показала, да зна п умије цијенпти своје заслужне људе. Пошто се парастос свршио кренула се уз појање „светосавске пјесме" а у лијепом реду свечана лнтија са свештенством и народом у српску мушку школу. Школска дворана бијаше препуна од народа, а била је урешена зеленилом, српским тробојкама и сликама из српске прошлости, које нас потсјећаху на негдашњу славу п величину српску и на читав низ краљева н царева српских. Међу сликама у зачељу дворане блисташе се икона св. Саве. Пошље освећења водице и преливања панахије (кољива) држао је гоеп. учитељ Марко Марковић говор о „домаћем васпитавању ђеце". Г. учитељ лијепу је те му одабрао према мјесним приликама а извео ју је тако красно да ће му сваки од срца рећи хвала! Домаће васпнтавање ђеце код нас је скоро сасвим необрађено, ннти пко о њему рачуна води поред свега тога што знадемо, да од њега највише