Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 149

како би теби бпло, кад бп се с тобом тако што догодило; али ти на то ие помишл>аш, него учиннш оно што сп наумпо, на те нослије учињеног недјела отпочне гристи и мучити савјест, а тп немаш мира нигђе. Куд год иођега, видиш пред собом последње тренутке твоје жртве, куд се год окренеш, чујеш плач остављене сирочади или клетву старог родитеља. На јави п у сну пратп те без пресганка грозна слика твога недјела. Па нека те од л.удп нико нијс опазио, да сн таково недјело учинио, ипак увијек презаш од сваког шушња, бојпш се да не издаш; свакп сусретај са државним службеницима потреса те, бојиш се да не иду но тебе, јер не само што те твоја савјест гризе и мучи, него се још бојиш и људеке правде, бојиш се тјелесних мука, па не паднеш ли шака људској правди, ти си ипак упропастио свој овоземни живот, јер га не проводиш у миру, сваки шушањ тебе изненађује и трза, живиш у вјечитом страху, сваки тренутак теби је вјечност, и ти нијеси ништа друго него жртва свог злочина; сам си упронашћен, зато што си другог упропашћавао. Но кад се још и то узме у обзир, да ће на сваки начин и лудској правди предстати морати, онда је не само свог ближњег и његову породицу него и себе и своју породицу упропастио, јер према злочину његовом, или ће га људска правда осудити да и животом свој злочин окаје, или да дужим тамновањем окаје за почињену штету свом ближњем. Па у оба случаја трпиће и он а и његова или нејака дјечица, или стари и немоћни родителзи. Па кад се овако промиелиш мораш и сам увидити да гријешењем упропашћујеш не само свог ближњег него и себе, и то не само своје тјело у овоземном животу него и своју душу за вјечита времена. А свему овоме злу и пропасти да избјегнеш, те да не само миран живот овдје на земљи проживиш, него да с надом можеш помишљати и на вјечну блажену будућност твоје душе, нпшта се од тебе друго не очекује, него да не чиниш другима оно, што ниси рад да теби други чини, и да поред тога по могућности и добра дјела чиниш. Даље, праштај онима који те вређају, и са тим ћеш побједити и најжешће непријател,е, враћај за зло добрим, па ћеш и од највећег твог противника направити најбољег свог пријатеља, па ћеш тиме не само себе него и свог ближњег с-ачувати од пропасти ; немој бити осветљив и

у највећим твојнм мукама и невољама праштај твојим гониоцима, по примјеру Господа нашега Исуса Христа, који издпшућн у страшнпм мукама на крсту, прашташе и мољаше се Богу за своје мучптел.е ; а овом божанственом примјеру лакше ће ти бити слиједити, јер ти никад у свом животу не ћеш осјећати оних мука које је Господ на крсту поругама обасапан и исмијаван, осјећао; па слиједиш ли Хрпста у овом животу, слиједићеш га и у царству небесном, у вјсчном бдаженству ; не слпједиш лн га пак у овом животу, то си већ од твог живота још овдје на землш пакао направио, јер не ћега никад мира имати, те ти паклене муке још овдје на земл.п почињу, а да и не узимљеш на ум, како ће ти бити у вЈечнПм мукама, гдје ће за покајање доцно бити, гдј е нема милостн. Вуде ли дакле свештенпк у овом правцу своје проповједи донашао, моћи ће у овом наР °ДУ успјешно дјеловати, јер спремајући луде на сношљивост и слагање у овом животу, он ће их истом приликом спремати и за вјечно блаженство. Тим ће се начином будити у народу размишљавање о себи а и о будућем вјечном животу, па резултат повољан никако не може изостати. Размишљавањем доћи ће до увиђења, да грнјешењем не само другом него и себи пропаст навлачи, и то још и овдје на земљи, а да шта ће бити онда, кад једном морадне ступити пред вјечног, неумитног и праведног судију. Овим начином проповједања упливисаће се успјешно и према оним, који се хладно држе према вјерским истинама, јер ће и они увидити моћи, да гријешењем упропашћују и овоземни свој жнвот, а прптом могу доћп и на то, да се запитају шта ће бити с њима, ако буде заиста ишта с ону страну гроба. На оваково питање могу дати само повољан одговор, јер, не буде ли ништа, дакле ни раја ни пакла, то опет није.гу негријешењем на овом свјету нпшта изгубили, него су, шта впше добили, јер су чрез негријешење бар овоземни живот у миру проводили; буде ли пак ишта с ону страну гроба, онда ће се на сваки начин чувати од гријешења не само да не упропасте свој овоземни живот, него и због тога да избјегну паклених мука а удостоје се вјечног блаженства, — те ће се таким начином у највише, случајева од хладног неутралиста направити ватрени приврженик вјерскп, од безвјерника вјерски поборник.