Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и 5

В .-Х. источник

Стр. 155

по такси него и у сразмјерн према другим л.удима. Врло је разноврчна свештеничка служба, па ће свештеник у много п много прилика доћи у околности, које се не могу еве предвидити, али из овога, што је до сад довде наведено моћи ће сваки створити закључак о свом понашању и у најнезгоднијим околностима. Вуде ли се свештеник старао, да се оваким начином опходи са својом паством, не ће ни њега народ оставити да гладује и да кубури са материјалним незгодама, те по томе не ће се ни јадиковати над јадним свештеничким стањем, које би требало поправити, али за коју се поправку мора државна помоћ очекивати. Свака поправка свештеничког стања. која би се провела, била би на уштрб православља, ако би свештеник државну помоћ затраживао у прибирању својих прихода. Служба свештеничка је добровол.на, па су н прпходи свештенички добровољни. Човјека, који ступи у свештенички чин, треба да покреће одушевљење за тим позивом, а не, жеља за лакшпм живљењем. Вуче ли појединца жеља за лаким живлењем, тај онда прави од свештеничког нозива — занат, у коме се ништа не ради, те наравно такав занат, особито у данашње вријеме, мора да опада. А да је свештеничкн позив скоро до низнне једног заната спуигген,

јасно свједоче ове изреке, које се могу у народу да чују : „с ковачем н попом не треба се носпти (противити)" или : „што ми свршп (поп) платићу му ц . Прва се нзрека односн на то ; да се са свештеником као н са ковачем не треба свађати, јер ће ковач, кад му се донесе што да поправи, затезати с радом, те ће тако дангубити онај, који потребује ковачеву вјештину, а тнм се ковач и свети, ако му је дотични гдје год што натрунпо ; а тако ће и свештеник, чекати какву прилику, кад ће моћи ономе, којп му уз нос иде, приликом вјенчања или другог чега, дотичном вратити жао за срамоту, те ће га или оглобитп прнлигсом кјенчања, илн ће му ма какве друге неугодности на пут ставити; а другом изреком за свештеника вели, да ће му се платити оно, што буде зарадпо, дакле, као и сваком другом занаџији, дакле држи, да свештеник све што чита, све што говори, све што ради, ради нз јединог узрока да до новаца дође, дакле да је и код свепггеника новац једнни покретач свега његовог дјеловања. * -XУздићп се изнад овог мнења, поставити свештенички положај на достојну висину, са које ће се успјешно дјеловатп — бјеше једина, чиста и псгцзена намјера ових слабих редака

0 побожиости. Познајте најпре Србнном Србин чим је, тшк свом снагом ду.>м, срца, слож'тае с", <)а свстињу одржижс . . . Мушицки. (Свршетак.)

„(т) сслгк раз8лгкк>т"Т\ кси, лко л1ои о8ченицм есгб, аице л!окок г к илите лижд8 сокок»;" то су ријечи Христове, по којима се морамо владати, ако хоћемо да будемо његовп и свога народа. Нама Србнма понајвииге треба данас љубави, као извор слоге — јер братска љубав својом божанственом јачпном спаја у дому нељад, па п чланове читавог народа. Мора се признатп да нага народ, као опробанп паћеник, много н много пута заслуживао је бољи и бољи жпвот, али је противнитс вазда тсао црв

грпзао жнлу иаше ме^есобне љубави п слоге. У таким часовима бивалн су тегакн дани народних раденнка; алп поткријепљени, да „Господ г к Л10ккгг г к прлкеднмки" у раду не малаксагае, тражећи да згњече оног ио нас гатетног црва. Прође доба у коме се поградигае оне нагае мале црквице, као знакови тегаког живота, прође доба, пролијевања крви, али иије нити ће проћи доба борбе за јер се свак у борби роди, а у