Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 156

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 II 5

борби умре. Ми се морамо борпти, не у иравцу нападања иа ничије, по у правцу папредовања па и брањења. Клаго које се пет вијекова кридо п чувало и у иа1тампијим гудурама, као алгапет праучитеља св. Саве, оног баштоваиа којп провослав.ље пакалеми иа српски дух и срце, то благо мора се и данас добро чувати, како бп нас благосиљала она гтет вјековна спротиња — „сиротиња раја," која образа не даде нп пошто. У крвавој нас борби, за вјеру п слободу, затече и ово даиашње вријеме, вријеме ново, вријеме папретка, вријеме које пас хоће да уведе у коло образованих народа у духу мира; али морамо ми пазити да тај, напредак натп, корача, међу нама, у духу српском п православлтом. Ово је врпјеме развило заставу мпрнога напредовања, која нас охрабрује да обновимо своје погорјеле домове, оборене храмове, да напредно обрађујемо своја пол.а п ливаде, да иапово поднжемо храмове вјере п науке ; само пазимо да не изгубимо се. У овом добу баш требамо раденика озбиљних, раденика са рачуном, ако се хоће да се са рачуном живи. Народни духовници, као његови чувари и учитељи, народ свукуд заступају, зато треба највише за њ радити. У вријеме и најновијих нагаих крвавих борба, свештеници своје достојно мјесто заузимају у нашем народу — нсторија ће их заиста и забиљежити — тако исто и данас има се свештеник згодно наћи, данас у времену слободног напредовања. Упирати прстом на поједине народе и личности ради угледа, није нп нужно; — та нас су наше прошлостн научиле, а могу нас п насјетовати, само им треба свој поглед обрнути, па ће нам бнти добре учитељице, заиста за. • бољу н бол>у будућност. Тамо ће пајвећп иародњак иаћп

лијепих примјера; како војник, тако и државник, како свештеник тако и научењак. Неће умријет Милош, Бајо и Синђелић, као што нп мудрост Душанова; не заборавља се св. Саво и протопоп Неђољко, као ии Нзегуш пи Вук Караџпћ; а ти драга српкињо запамти да српство не избацује из евоје памети добру Јевросиму мајку п јунакињу косовку дјевојку. На њих се морамо угледати, то од нас тражи народ наш, а Бога ми имамо п на кога, а са овакима би се могао поносити и већи народ. — За ово мудро вријеме, мтт можда нијесмо спремни као што треба, алп мора свак нрнзнати да умијемо радит за напредак. Мп свештеиици всћ коракнус-мо корак напријед, а као иароднтт поиос, са тим се п наш народ поиоси те нас задужује да будемо што вреднијп у свом светом послу. Ето дочекасмо да нам је и Србин Арттпастир, дочекасмо да нам ђеца обогаћени науком заузимају дое/гојна мјеста, само треба што випте пажње на народ, на његово морално п религиозно владање. — Испустивши ма и најмању ногрешку, ето за њом једне, друге п треће, а датташње вријеме тако је глатко, да је лахко доћ до погрешке. Нама, од најмањег до највећег духовног стражара света је дужност бдити над народом, као мајка над својим чедом, јер нам је то и могуће, почем смо синови мајке народне, почем смо ђеца србииа Архипастира. У овом часу, да се опоменемо да „Госнод љубпт праведники". Томе смо се освједочили на својим синовима, и ако нас куша, одузевши нам снажну мипшцу п неустрашима борца митрополита Леоитија Радуловића. Треиут уздржљивости паше, заслужи те добисмо њему достојна нашљедника његова састрадалиика преосвећеног СераФима Перовмћа; и заиста