Dabro-bosanski Istočnik

Сп 4 II б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 141

моје да и з в р ш п м вољу оно.га, који ме је послао, и да свршим Шегов посао. (Лоан. 4, 34). И једну часг свога великога дјела спрншо је Он својом науком и нримјерним животом : ј а т е 6 е п р о с л а в н х н а земл. и, говораше Он не за дуго пред своју смрт, п о с а о с в р Ш II X , к о ј и с и м и д а о д а и с п у н и м. (Јоан. 17. 4.) Другу част великога свога дјела испунио је Он смрћу, коју је, по властитом Његовом свједочанству, драге вол.е претрпно покоравајући се вољи Ода : 0 ч е, н е м о ј а н о т в о ј а в ољ а нека 6 у д е ! Последња риЈеч Његова на крсту : свршило се! бнјаше непромјенл.ива истина. У одношају прсма роду човјечијем Псус Христос показао је неогранпчсну л,убав. Из љубави дошао је Он на овај свијет, да би нас спасао од гријеха и смрти и прибавио нам вјечни живот, као што Он сам говори : С п н човјеч и ј и д о ш а о ј е д а наплат и и с п а с е о н о ш т о ј е п о г и н у л о; а на другом мјесту : ј а сам дошао тога ради, да би пмали живот (Јоан. 10, 10). Дјелима л.убави и благости према човјечанству био је ознаменован васцијели жпвот Његов. Пз љубави напосљетку претрпно је Он жестока мучења, и прпнео на жртву за спасење свијета свој најблагодјетелнији (пун добродјетељи) живот : ја полажем живот мој за овце (за човјечанство=духовно стадо) (Јоан. 10, 15). Силан доказ љуб ви ! јер, послужимо се ријечнма самог Спаситеља, немавеће о д о в е љ у б а в и, као ш т о ј е, а ко т ко п о л о ж н ду шу с в о ј у за пријатеље евоје (Јоан- 1(5, 13). И умирући на крсту у најљућпм мукама молно се Он за непријатеље (душмане) своје : 0 ч е, опростп и м, ј е р н е з н а ј у ш т а ч и н е. Он се молно и за вас, којн себп допуштате дрскост, да изричете грдњу на Њега и на Његову Божанствену науку ! У одношају према Себи самом Исус Хрнстос показао је јачину п величину духа прн свнм невољама и сметњама при испуњавању великога свога дјела, при свој мржњи и гоњенима душмана, и прп самој љутој — срамотној смрти ; коју је добре воље претрпно. Тако ступајући на велнку дужност нросвјетител.а и спасител.а човјечанства, Он нимало не мари за Себе, но сасвим Себе посвећује вољн Ода и добру човјечанства. Наравствени преображај, кога се је Он латио, био је скопчан највећим нотешкоћама не

само са етране душмана но и странс ученика Његових, п не гледећи на то. трудио се Он над тим великим дјелом вољно и радосно, жртвујућп све, па напосљетку и сами живот. Он евршује најсветији и најблагодјетелнији жпвот св >ј срамотном и ужасном смрћу. Но чим су срамнија и мучнија страдања, тим се већим показује Страдалник, који љуби Бога и људе! — Тако посматрајући живот и емрт Исуса Хрпста, и Русб бијаше принуђен рећи : „Ако живот и смрт Сократа показују мудрацем, то живот и смрт Исуса јасно показују Богом!" И тако је карактер Исуса Христа внсок и јединствен, доетојан поштовања од свпју нас. Свн други људи, прпје и послије Њега, морају рећи сваки за се: ј а с а м ч о в ј е к, н н и ш т а ч о в ]' е ч н ј е н е сматра и т у ђ п м (с т р а н и м) з а с е б е. Висок н јединствен је карактер Исуса Христа, висока и јединствена је и сама цијељ (налгкржи), коју 'је он одабрао, јер ју до Њега нико није имао Основатељи држава, по самому свому звању, задовољавали су се једним ма каквим народом. Хероји (јунаци), оружијем обранивши своје отачаство, често су чинили неприлике другнм народима. _ Законодавци имадоше у виду иомоћи благостању јединога само свога народа. Фплозофи , по својој системи и своме методу, етнсли су себе у сами уски круг. Напротпв цнјел., коју је пмао Исус Хрп стос, била је та, да поднгне васцијело пало човјечанство, и да нз свега рода људскога састави нараствено царство Божнје. То је јасно : 1. Из тога, што Псус Христос вели јасно о Себи, да је Он поелан у евијет ради спасења евијета (Јоан. 3, 16). и на почетку своје опћенпте службе понавља оно, што је већ предеказао Његов претеча : покајте се, ј ер се приб л и ж и ц а р с т в о небесно. 2. Из тога, што Он проповиједајући своју науку, изјављује да наступа вријеме свеопштега Богопоклонења (Јоан. 4, 24). н да ћебитиједно стадо и један пастнр. (Јоан. 10, 16). И напосљетку 3. из Његових ријечи, које је рекао Пилату. да царство Његово није о д о в о г а с в и ј е т а. п о ц а р I' т в о н с т и н е. (Јоан. 18, 30).