Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 280

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

0 паду тгрвих (По Господ Бог створивши силом свог свемогућства из ничега Духовни, а за тим и материјални свијет, створио је и човјека. Дао му је да завлида свом васеленом. У Едему је насадио „рај" прекрасну багату, настанио у њему првог човјека и дао му је све на узкивање. Разноврено дрвеће, дивно по изгледу и укусним плодом, а међу њима још и „дрво ттознавањс добра и зла и , били су насађени самим Богом у рају. Из Едема извирала је ријека, која се је разливала у четири рукава; и која је сав рај напајала и облагорођавала. У рају је било много разноврснпх живих створова : четвероножних животиња, тица, риба, животиња што гмиже по земл>и итд. Тако, да је свуда било живот и радост; свуда задовол.ство и блаженство. Особито је био блажен владика раја и земл.е -—■ човјек. Сазнавање краеоте створења свог обиталишта, пријатан ваздух, хранење укусним плодовима, спокојан живот, као и мирни однос са свима створовима, који су били у рају, особито са женом; говор и дружење са самим Богом: све то давало је потребе и задовољства, како духу, тако и тијелу човјсчијем и чинило је, те су први човјек и прва жена били потпуно блажени! Такав је живот био првих људц, у рају, у првобитном њиховом стању, који је био спремл,ен самим Творцем — свеблагим Господом. Рај, колијевка првпх људи, био је праслика, праобраз, обиталишта људских. обиталишта најбољих, најпријатнијих, пуних блаженства и спокојства. И да нису прародитељи наши погрјешили у рају, то по сили благослова Божијег, људи растећи и умножавајући се напунили би земљу и иостепено постала би сва рај. Створили би од земље онакав рај, какав је Бог дао првим људима на уживање. Ну, прародитељи наши, слушајући падшег — злог духа — ђавола (Деницу) падоше у гријех, и својим падом бацише проклетство на цијелу земљу; а Бог их за непослушност и за гријех послије четрдесет дневног пребивања у рају, из раја изтјера, осудивши их, да се за непослушноет муче и пате. Отуда се послије и показаше хрђаве и штетне посљедице у души, на тијелу н цијелом њиховом спољашњем блнженству.

•ЧУДИ Ј рајуском). Иосљедице на души показале су се у томе, што је прекинут онај пређашњи непосредни однос са Богом; јер је благодат Божија отступила од првих људи одмах, чим су у рају ногрјепшли - непослушав свога створитеља и добротвора ; а то је за њих била духовна смрт: „кч\ онжб Л1Ц6 д«1К пгксте ст г к плода гего, — сл»ертЈк> у/И(»т« и . (Битија). Умрли су духовно за то, јер дупта није могла живити без благодати Божије, као и тијело, што не може живити без душе, без ваздуха, без хране итд. Разум им се помрачио ; јер видимо како се Адам крије и бјежи од свудаприсутног и свезнајућег Бога, мислећи, да га Он не види. Изгубили су ону пређашњу душевну чистоту и невиност; јер су опазили да су голи, што им до тада није у очи падало ; покварили су вољу ; јер кад Бог пита Адама зашто је погрешио, он се (Адам) одговара на жену и криви Бога што је њу створио, да га навуче на грјех: „жена еже далт*. еси со /инок>, та лш даде од дрека н гадо^Тч". А жена се пак одговара на змију, и тако бацају кривицу на Бога. Ну, ипак, није им био сасвим разум помрачен (да нису могли разликовати шта је добро, а шта је зло), нити пак воља са свим покварена, јер видимо, како Адам по изгнању из раја сједи ..1Ц1/,\Д10 рал" и плаче, кајући се, што је погрјешио и непослушношћу својом Бога увриједио: п с*кд{ Ддаагк ГфА/ио рад н ридад плакаик". (Битија). А да им воља није била сасвим покварена, види се отуда, што желећи да се извини и оправда за учињени грјех пред Богом, приноси жртву Богу. Посљедице на тијелу, као и на души, послије пада одмах су се појавиле. А то се види отуда, што се одмах појавише разне болести, на тјелу, страдања и изнемоглост тјелесне природе у опште итд.: „улшожаА \|"/Инож8 печалн ткоа к г к кол-кзнжт* родншп чада" (Битија). С тога је морала наступити сад сем духовне смрти, и смрт тјелесна; јер је све тјело било заражено грјехом и болешћу : „возкратишисА к г к зшлн>, от г к неаже кзат г к еси рекао је Бог Адаму ако зел1Л/,\ еси, и к г к зел\л!« отидеши ". (Бит. ст. 16 —19. гл. 3). Та тјелеснк смрт по науци св. цркве сматра се као једно благоДетно срество — као Божије благодејање и лијек свему