Dabro-bosanski Istočnik

Св. 7 и 8

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 285

А такова је акутна потреба и да се како доскочи тешким сметњима, што настају, као што летимично напоменусмо, и ван завода са недовољне спреме у нашијех богословаца, у православног свештенства. Позив наигег свештеника у овијем земљама ушљед промјењених подеснијих ирилика далеко је свестранији, тежи, и да употребимо Фразу. којој је овдје мјеста, светији ■је, него по нашим другим крајевима. Тамо је народ под утицајем западне културе и давнашњег слободног кретања преврео, па уплив свештеника на народ ннје тако интезиван, снажан, значајан као овдје. Сувишно је, да овдје потанко испричамо у колико је землшште у Б. и X., гдје је свијет простотом и незнањем вје ковима проводио д'неве, за успјешан рад свештеника подесније од земаља, гдје је народ по нрилично залазио у културу, па му други Фактори равнају јавним животом. Само би да напоменем, да нам је имати на уму, да се у овијем земљама сад полаже темељ нашем доцнијем битисању свијетла образа, подигнуте главе, или чемерном провлачењу кроз живот као работника мудријех, туђијех господара . . . У то^ борби, лаганој али судбоноснијој од најтежих ратова, Обилићи и Влатковићи јесу: црква и школа. Но цркву заступају свештеници. Њима треба знања и интелигенције. Наши ученици већ не умију одговарати захтјевнма новога доба, нпсу спремни довољно за утакмицу. Бадава ћемо се заваравати појединим ређим гласовима о њиховој ваљаности. Свештенику у овијем земљама треба бар приближно онака спрема, коју траже од њих по. васцијелом свијету. Треба им опште, научно образовање. А таково се не тражи при данашуређењу богословског сјеменишта. Треба даклс завод реоргапизовати и иреуредити. Надлежна духовна власт, пречасна Конзисторија у Сарајеву, дошла је и сама до горњег закључка, али нам се чини, да није пошла правимпутем рсшавања поставл,ена задаће.(?) На чин жрсЈЈрсЈјења нс можс се ирекр.тти. Оно треба нретходног проучавања темељног рада. % Ваљало би поставнти „стални одбор", који би имао да проучи свестрано, подјелом рада, на мишл.ено нреуређење, па но томе да снреми „представку и нацрт" тога преуређења за ви- I

соку зем. владу. 1 ) У тај одбор ималн би ућп људн који разумију посао, у којима би пречасна Конзисторија нмала вјере, да ће савјесно испитати и оцјенити све прилике односеће се на пнтање о преуређењу сјеменишта. Претходни би посао био : Испитати колико је из годпне у годину потребно свештенпчких кандидата за нравославно свештенство у Б. и X., тако да не наступе времена у којима би се завод морао затворитн, ушљед прекобројннх кандидата, или ти морала обалити предспрема, да се добије више него што их имамо. Морало би се ггредузети тгрелјређеље нцрија, тга поставити сигурни приходи нашег свештенсвта. Израчунати правичну сразмјеру нзмеђу уложеног капитала у школовање свештеничког кандидата, и онијех прнхода, којн га чекају у његовом звању. Ту би се морала начинити н успоредна таблица прихода, што пх по свршеним наукама уживају и други школовани људи, као владини чиновници по разним уредима, нар. учитељи, л,екари и т. д. Кад се неко школује осам и више година, док се спреми за једно или друго звање, ваља му и правично је, да му се осигура и одговарајући приход. Учитељима народа више но икојима, јер је њихов рад замашнији но ичијп. Морала би се проучити теоријска, педагошка страна цијелога питања о преуређењу, иа имати при руци и на уму уредбе сличнијех завода по страним земљама, рецимо по Аустрпјским круновинама, у Мађарској, у Србији, Русији. Проучпти прилике у земљи, да ли је и у колико нужно овдашњем свештенику педагошког знања, ради евентуалног учитељовања. Наше би скромно мишљење било, да би потребама времена, нашијех дана, одговарала овакова о с н о в а за преуређење : „Сваке године би се имао одабрати извјестан број, дјеце, по дијецезама, да о трошку државном, као кандидати за богословско сјемениште, уче ш е с т гпмназијални разреда у Сарајеву. Над њима би се водио сталан надзор од стране чланова надлежне духовне власти, дакле пречасне конзистори је, као и дотичног гимназијалног ластавника за вјеронауку, да се кандидати за ') Нредлог н нацрт већ је од стране конзисторије прије о мјесеца в. з. влади доднешен. Ј'ред.