Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 286

б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

времена уче иравославл>у, похађању цркве, појању и т. д. Пошто бп успјешно стекли неку општу научну спрему, прешли би на Рел.ево у чисто богословско-педагошко сјемениште. Стручна би спрема потрајала четири годнне и полагала би се матура из свега свршеног градива. Од страних језика њемачки језик учио би се за све четири години, а од световнијех предмета

посебна повјест и зељопис балканског полуострва. Оваково преуређење било би такођер п ов р е м е н о, па би се имала тражити и потпуна гимназијска спрема, а правије матура, у свештеничкијех кандидата. Р. 12./6. 1890. Ђ. М. Бугарски.

Проповјед на ро/з

Благочестиви Христијани! Овако наша света православна мати црква слави и узноси пречисту мајку Божију, одавајући јој у овијем ријечима чеет, славу и хвалу, назнвајући пресвету Дјеву : славнијом чд херовима и чеснијом од сера.вима и свијех анђсоскијех чинова. Црква православна слави и узноси свету Богородицу, јер кроз њу дође на земл>у истиннто слово Божије, јер нам је она родила иетинитог Сина Божијел Гоенода нашег Исуса Христа, који је Својом светом јеванђелском науком унио у свнјет лучу свјетлости, мира и л>убави, извео је заблуђени род л>удски из вјековне таме у видјело, из ропства у слободу, и даровао живот вјечни свјема, који у Њега и 1Бегову науку вјерују, као што и сам вели : (тб естк живот г к к^кчнкш, да знак>т г к та вдннаго н нстиннагс Бога н егоже послал г к еси 1с^ск Хрјста. Па славећи данае успомену рођен>а пречисте Богомајке дајте, браћо, да неколико тренутака жртвујемо слушању науке о значају данашњег иразника — рођења пресвете Богородице заступнице наше пред прјеетолом Божјим. Прије свега нужно ;е да чујемо: 1. Ко и од којег ттлсмсиа бијаше свеша д-јева Марија ? иа онда; 2. Затто је величамо ми «• сви христијани ио свом кругу земаљском, жа и саме анђсо-

;тво сб . Вогоматере Достоино естк гаки' коистннб каажити та Еогородицб .... Честн^шВк* херВкЈлгк, и саакк г кишВго кјз сракнснЈА «рафјлгк кјз иста'кнјл Бога саоча рождш5н>, с$ш,!>к> Еогородиц8 та кеаичаЕлпч. ске силе иа нсбу ?; 3. Какав добар имамо у њој ттримјер и чему да се христијани иоуче из њсзина ттресвета живота ?; и 4. Какви ирема томс треба да будемо у натем животу, ако смо ради да се удостојимо њезинс свете милости ? Пресвета дјева Марија бијаше из царскога племена, рода Давидова, кћи Јоакима и Ане. Отац њезин бијаше царске крви, а мати првоевештеничке ; но обоје бијаху већ зашли у позну сгарост, и не бијаше их Бог благоеловио од срца породом. Једном Ана би прекорена с тога, што нема порода, што је се жалосно дојми, те с тугом у срцу заплака се пред Господем у молитви: „Тешко мени бједној : коме ли сам ја равна ! ? Та гора сам и од мореких животиња; јер се н рибе у мору и ријекама плоде и славе Тебе, о Господи!; гора сам од неразумнијех животиња, јер и оне имаду подмлатка пред лицем Твојим Боже! ; гора сам и од црне земл>е, јер и она у своје вријеме даје плодове, те ее л>уди хране и славе тебс Господа !" Не иотраја дуго, а Бог услиша њезнне молитве, и јави јој се анђел, који јој рече: „Анна ! услишао је Бог твоје молитвс и уздисаје: ти ћеш родити и пород твој биће свет !" Из овијех ријечи и из чудесног Аниног порођаја у старим годинама, види ее ко је Марија п како ће Десница Божија управљати тим дје-