Dabro-bosanski Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 287

тетом . . . Као некад Сара, тако и Анна у својој старости, Божијом наредбом роди Царицу неба и земл>е, свету Богородицу, коју сами анђели и арханђели гледајући је данас чуђаху се и пјеваху јој : Кти> сја приникакидЈА крдсиа гакш солнце. полна гаки> л^нл! Њој премудри Соломон испред Сина божијег говори: ,,К са довра еси нев^ксто / иоа и порока н-кстт* к г к тев"к !" Разлог, зашто треба да славимо данашњу прославител,ку, пресвету Богородицу је тај : што нам је она радила друго лш>е пресвете Трој ицс — Бога сина ; она нам ради правог учитеља истнните Божије науке; роди нам Бога човјека Исуса Христа, који нас је својом драгоцјеном крвл.у — висећи на крсту — ослободио од тешког прародитељског гријеха, т. ј. од оног гријеха којег је праотац Адам навукао на се и своје потомке, преступивши Божију заповијед, те и из раја истјеран био, те се лишен Божије милости потуцаше по земл,и, зарађујући својим трудом свакдашњи хљеб, са знојем лица обрађујући земл.у, која га храњаше. Прије бијаше господар свију животиња п свега што је на зомЛ ј И , ко]е, чувши, да је преступио Божију заповјед, сад се све скрену против њега и све стаде на њ војевати! Да велике разлике ! силна ли пада! земља му поче трњем и коровом рађати; Ева у мукама ђецу рађаше. Лзуди — Адамово потомство — више од 5500 година ваљало се и гацало у гријеху својих прародитеља, чекајући да се појави обећани им Спаситељ, који ће их избавити нанешеног гријеха. И ево радости ! Приспије Богом одређено вријеме; роди се данашња слављеница св. Богородица, коју наша света православна црква у пјесмама узноси, слави и велича по свјема крајевима свијета, гдје год се налази православнијех Христијана, пјевајући јој између осталога и ово: „О ја естк алшч несссное !" Од рођења пресвете Дјеве настаде боља нада у будућност, приближаваше се онај очекивани час, кад ће се испунити божије обећање и родити се слово Божије, Господ Исус Христос, обећани Искуиитељ од гријеха и Спаситељ грјешнога рода људског; доба, кад ће се захоритп оне благословене његове ријечи : Ћ Ја сам пут, и истина живот, V нико неЛе доЛи оцу но кроза ме? и т. ј. да се не ће нико моћи спаети, ко не буде вјеровао у Христа и ЈЊегову свету науку.

Света Богородица бијаше узор врлина, кријепости и богоугбднога живота. Она бијаше узор скрушености, побожности и смирености. ПГто бијаше смирена зато је Бог и повиси, те се удостоји милости Божије да се назива : „ Једина благоеловена међу женама и ; да се Син Божији, јединац Н ујгов роди од пречисте Дјеве Марије. За то, што се Бога бојала, што је живила у страху Божијем, што бијаше огледало невиности, чистоте и стидљивости, и што у њезином срцу горнјаше љубав према Богу и ближњему, удоетојила се, да буде царица небесна. Јер знајте, ко се год Бога боји, ко год живи у страху Божијем, коме љубав у срцу почнва, тај се од гријеха чува, онога је дух скрушен, срце чисто и смирено, које Бог „не уничижава". А онима, који су чиста срца, каже Христос да ће бити „помилован". Дакле под чистијем срцем од гријеха, па онијем иобожнијем и страхом према Богу напуњенијем грудима и приличило је Сину Божјем да се зачне, и да се задоји њезиним светим мли]еком. Пресвета Богородице, допусти да ти у моме смирењу, као слуга овога св. олтара, у којем се свршује бескрвна жртва твојега Сина а Господа нашег Исуса Христа, — да ти речем: „ \ј'|;лл;1пгклгк т/л прескатад Д*кко, н да уклаждтт* та кси ј)0ДИ". Тај страх и побожност пресветој Дјеви Марији улили су њени побожни родитељи Јоаким и Ана који су евоју јединицу од три године послали у храм Божији на васпитање, гдје ће се учити емирености и побожности, поштовању и љубави према Богу, да се удостоји назвати се пресветом Богородицом. Ту у храму Соломунову примила је благу вијест од арханђела Гаврила, да ће од Духа светог родити Исуса Христа. Дакле из овог примјера родитеља св. Богородице видилисмо како треба да учимо нашу дјецу, коју нам је милостиви Бог дао. Треба да им дамо добар примјер, да се они на нае угледају ; треба прво да будемо ми побожни, да имамо љубав према Богу и ближњима нашим, па да онда виде како смо ми чврсти у нашој православној вјери, као оно тврди камен, који се не да лахко поколебати, као што нам св јеванђеље налаже: да будемо кротки и смирени срцсм, и понизни као што се и „ Хриихос пониш и оста ионизан до смрти на крст.у — Уље -