Dabro-bosanski Istočnik

Св. 7 ii 8

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 291

јер Је сваки од нас у овоме племенитоме извору тим дужностима — мање више — напојен, а ево већ и час пошљедни куца, да се растајемо. — Растанимо се браћо моја — старији и млађи другови моји, са уведичаном љубављу, која треба да нас цијелога живота нашега веже и постиче на довикивање и сложно дјелање у Винограду Божијем; нружимо руку братац брату и обаспимо се братским пољупцима; сјећајмо се браћо нашега љубавнога друговања, а нека нас на то побуде и ове ријечи великог пјесника нашега Бранка. „Збогом браћо, збогсм мени сада, Збогом браћо можда за свакада! Сјећајте се браћо друга свога, Сјећајте се красна доба тога а .... Но, братијо моја, обратимо се овом приликом нашега растанка са захвалношћу, благодарношћу и синовским поздравом онима, који нас до наше жел.не цијељи доведоше; а то су наши поштовани наставници, који усадише у срца наша плениту љубав; који нас очинском бригом и неуморним радом васпнташе и образоваше, и

који нас — укратко да речем — у овоме расаднику однеговаше и за Виноград Господњн оспособише. За то им, као захвални учениц,и сад при овоме растанку кликнимо : „Живили !" Још ми лраћо преостаје, да у овим мојим завршннм ријечима истакнем најглавнију и обвезну дужност нашу, а то је: да у лицу наших Високо-прерсвећених Архијереја и Високопречасног госнодина Ректора, управитеља овога завода, изјавимо најтоплију захвалност и благодарност добротворкињи нашој Виској Земаљској Влади на њеном снисхођењу према нама и љеној бризи око опстанка нашега. За то се у овоме тренутку обраћамо у име свију мојих другова непосредно Вама Високопречасни господине Ректоре, да изволите ову нашу топлу и синовску захвалност и благодарност нзјавити Високој Земаљској Влади — тој добротворкнњи нашој, увјеравајући ју, да ћемо се свагда показивати према 1Бој као вјерни и одани Његовом премилостивом и апостолском Величанству Цару и Краљу нашем Францу ЈосиФу I. Живио !!!

I. 0 псовању.

Благочсстиви Христијаии! Прије свега, знати вам треба, да ријечи, које се са овога св. мјеста говоре, не ироистичу из вол>е говорника, који проповиједа и учи; него су оне извађене из самога св писма и потврђене су свештеним предањим. По томе, штогод одавде чујете, то знајте, да је то глас св. матере цркве. Дакле почннмо! Сви су гријеси браћо Богу мрски, но осим евију, хула и псовања безчасти Бога, псујући ћБегово св. име. НиЈедно преступљеље и гријех не приводи Бога толико на гњев, колико то, кад Он чује, да се 1Бегово св. име исује и поругава. Врази дркћу од имена Христова, а ми га се не 6 ој'имо ! Овијем данашњим говором каза ћу колико је тежак гријех хула или псовка, а по томе означићу, с каквом строгости казни Бог свакога онога, који је псоваљу одан. НГга је нсовање? То је браћо неправедан говор цротив Бога. Човјек пеујући, хвата се у наЈ - впши гријех пред Богом. 0 псовачу ! како се не

бојиш, да не сиђе ватра с' неба н да те не сагори ?! — да се не отвори земља под тобом, и да те не пождере! Ко псује цареки закон, тај гријеши; ко псу}е себи равна човјека, таЈ - по закону грађанском мора строго кажњен бити. А шта би смо рекли за онога човјека, који вријеђа само величанство БожиЈ - е ! ? Многи од људи већ стоји једном ногом у аду и паклу, и кад их ј'ош Б ог не би задржао, они би вјечно пропали. Ми пак мјесто да Му за та, и многа друга добра благодарни будемо — ми Га на против псујемо. Ако би га псовао онда, кад те су чим казни, можда-би ти и опростио; али га псујеш у оно врпјеме, кад ти свака добра чини. Шта нас приводи на то, да пеујемо Бога-Творца свога, који нас је крви Својом искупио ? — Многи несретници долазе на то, да пеују и крст, у чему нсују и самога Христа Спаситеља, који је на љему распст и за нас умро. У мјесто да му за то благодариш, да га љубиш и ноштујеш; тп га грдиш и псујеш. Христос је био мучен и тучен од ј 'удеја; али ништа за то, бију га п туку