Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 292

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

н длжни христијани својим псовкама! Које тај, који хули ? — један христјанин, који име Божије на себн носи, који је примивши св. крштење, све части п удове свога тијела осветио; коме је Бог дао језик само да га хвали и слави, иа у мјесто тога, ти си га псовањем и другим срамним, гадним и безобразним ријечима изоштријо као мач, који пробада ерце Христово. Пеовка је тежа од крађе, тежа од многије други грнјеха; јер сви оетали гријеси долазе или од незнања, рђаве навике и малодушија или другог чега; а овај грнјех проистиче из саме својствене злобе и зле воље. Свакоме псовачу рећи се може, да је син паклени и ученпк ђабо.1,и ! Псовати, рећи ће, паски говорити. Од пса дошла је п та ријеч псовати. Но колико је крив христијанин којн псује у толнко још и зато, што и друге наводи да му подражавају. Има на свијету срећни народа, ђе се псовање и не чује нш«ако; па ако га и има, али те псовке не тичу се нп вјере ни душе. У нас пак прва је псовка вјера и душа, које су се утврдиле као какав закон, а свађе од свакога чути се могу. И на сокацима, и у кућама II свуда друго се мало и чује, него све псовање и други безобразлук. Мала дјеца не уче, да се знаду најпрво прекрстити и казати: Господи помилуј, него најпрво је псовање, па од осталога, ако се што научи, научи. То је већ ушло у обичај од другога — дјеца од родптеља — слуге од своји господара. За име Бога браћо, не псујте нити говорите срамотне ријечи ; јер то је гријех, који и овога и онога свијета Бог казнн. Када чујете дјецу вашу да псују, покарајте их строго — или као што говори свЈован Златоуст : „Зубе му поби и тако ћеш твоју руку посветпти." Неки оци, ако их дјеца не послушају, бију их; а кад чују, да дијете псује вјеру, пост и душу, смију се, у мјесто да га казне. У једнога римљанина бијаше синчић од 5 годпна, који је пмао обичај у шали узнмати

име Божије, и отац га за то не покара. Један дан нападну на дијете неки црнп л.удн. Днјете побјегне оцу и ту од страха у његову наручју умре. Св. пиемо нам казује, да ће сви, који псују, бити осуђени у муку вјечну, при чему Бог ће им казати : „Ја вас не осуђујем, него уста ваша еа којима сте се уеуђивали мене псовати и проклињати." Но није само у паклу, него и овдје на земљп, би ће псовачи кажњени. ^ старом завјету, они су били камењем поубијанн од свега народа; у новоме завјету били су такође осуђи вани на смрг. У Француској био је обичај, да се псовачу језик извади и жиг или дагма на чело метне. Осим тога, узроком псовке, Бог казне на земљу напушта, као: глад, ратове и болести. Многи се тужи, да му зла, биједе и невол.е досађују и говори : у мојој кући као да је нека клетва ; а незна јадан, да та клетва из његови уста излази и чини га Богу проклета, а људима мрска. Колико би примјера могао навести, ђе су неки због пеовања по свему тијелу шугави и губави постали, друге је опет земља живе у себе прогутала и т. д.; а то је све за њи'ове паклене језике! Сада при завршетку, рецп ми о псовачу ! ако се овдје налазиш, шта добнваш од твоје проклете псовке? Сви остали гријеси чине се за то или, што је некоме драго или по некој нужди ил' незнању; а псовати не само, да није драго, него што више псујеш, то све више себе л.утшп, мучиш и горпш као у ватри. Но рећи ћеш, па шта ћу, тако сам обикао и кад ме неко наљути, не могу трпити. Јест, нал.ути те човјек, а ти мјесто тога, псујеш Вога, свеца, закон, вјеру и ДугауЈе ли ко у обичајио псовати, то нека од сад положи завјет и свако јутро нека спомене оно, што је завјетовао; нека се помоли Богу, да га од сада сачува те рђаве ђаволске наваде, и тако нека се свагда уклања од зла и чини добро. и спасен ће бити. -- Амин.