Dabro-bosanski Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 267

и то онако исто, као гато иаметни и расудни људи чине, кад им се што неповољнога догоди у кући или међу својима, па увиђајући срамоту која и на њих саме отуда пада, паште се без хуке и бруке да уред доведу и опамете своје злочесте распуштенике, без да их тко други чујо. А нека је вјечита Фала и благодарност милостивом Богу, што се неможемо данас потужити, бар ми ондје, да имамо онаке злочесте свештенике, да се немогу трпити. А да би се од сада и народ поправио у емислу својих вјерозаконских дужности, а и оно неуредно наплаћивање свештеничке заслуге, о ком смо повели ријеч и мало прије овдје оиисали га, уред довело, и да би се хрђаве отуда посљедице и по народ и по цркву предупредиле, које и јесте права цјељ и намјера ове наше архипастирске окружнице до Вае милог и љубезног нашег стада, предлажемо свима Вама сљедеће предлоге, са подпуним унапријед увјерењем, да ћете их и Ви у вашем правомислнју оцјенити и за цјелисходне наћи: 1. У врјеме побирања свепггеничког бира, кад дотични свеш г геник јави дотичноме кнезу: да ће тог и тог дана доћи по свој бир у село, нека је кнез дужан јавити то сваком кућном домаћину у селу на два дана прије означеног од свештеника дана, те да се тог одређеног дана сваки домаћин пађе код своје куће, кад му свештеник за бир долазио буде; осим ако који од домаћина добио буде за тај дан позивницу од власти или од опћинског уреда и т. д., или ако због својих кућних иослова мора бити удаљен од своје куће. А кад свештеник дође и лијепо се са сваким домаћином поздрави, нека га и домаћин и сва кућна чељад дочекају као духовног оца са највећим поштовањем, и нека „што је попово буде готово,"

као што то лијеио народна пословица каже, без да се правдају неким неоправданпм изговорима, еамо да не 61 г дали своме свештенику бир. 2. Вјенчањап прекадњеевакако, а гдје неспречавају какве препреке, и крштења и све остале свете тајне, да колпко је то могуће имају се од сада у црквама вршити и то прије подие окром нужде. •'). 0 крстов-данима и општим молитвама када је дужна свака кућа, по вајкадашњем обичају плаћати свештенику ио 10 новч. н то за молитву, прелпвање гробља, спомена живијех и мртвијех, које су новце по дојакошњем обичају кнезови били дужни на дан прије од евакога домаћина покупити и свештенику уручити кад Д( »1је у село, коју своју дужност данас непризнају кнезови, нека буду обвезани од сада да врше то тачно као што и прије, без икаква изговора. 4. Укида се од сада непристојни обичај, што се је у вријеме четири поста слала по сеоским кућама водица од стране свештеннка но дјеци или иростим иекпм људима; а иаређујемо да се од данас. у свакоме селу одредн по једно чнсто и прикладно мјесто, гдје ће свештеник собом у сва горе означена времена водицу освештавати, и то у присуству свакога домаћина у се лу,и пошто сви цјеливају крста онда свак нека одтуда понесе собом својој кући водицу; за ту опћу водицу није нико дужан ништа плаћати, осим ако хоће од драге воље, ири цјеливању крста да баци свештенику што год; а ако који од домаћина ножели да му у кући свештеник водицу освешта дужан је платити му по такси. 5. Као што је сваком познато, свака је кршћена душа дужна похађати своју цркву сваке недеље и свакога празника у години, осим болестп или какве друге 1*