Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 272

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 II 8

црква, ? На ова прекажна пптања, која некијем правом нужности и оправданостп искршавају пред очима испитиваоцу оскудни податци не могу да прнбаве никаква одговора. Други период грађевног стања цркве, настао је како се прнча, у прошломе вијеку, а промјена је изведена усљед веома знача-јних узрока. Тога времена, према прнчи народној, даде некн паша, ч.лан тада и од вајкада у Подрнњу моћне и најзпаменитије иородице бегова Сијерчића, подигнути велпк нрпградак цркви сприједа у истој ширини, а у дуљинн од 6 метара, дочим је внсина хватала једва нешто више од половину висине старе цркве. .V тој градњи стара црква остала је сасвим нетакнута, те се тада из новог дијела цркве улазило у стару цркву на ирвашња стара врата. Херцегов натпис остао је и даље на своме мјесту, а тако псто звоник са крстом. Код старих улазних врата бијаше подигнута каменита трапеза, те је исти приградак, како се приповиједа, био је употребљаван као нарочита црква, са храмом св. оца Николаја. Год, 1869. разваљена је та трапеза, и утрошена у зпдању, само је до данас остала њена горња плоча. Ступ те трапезе био је од тесаног четвероуголног камена, вас нокривен некаквим римским натппсом, а утрошен је са осталијем градивом год. 1869. Да ли је и кад је иста трапеза била освећеиа, то се не даде нронаћи, а још се ни то не зна, да ли се приликом тога недозвољеног и грјешног дпрања у светињу цркве, нашли трагови какова записа у њој, чиме би се онда било могло да што више сазна о постанку трапезе и тога пригратка. Да је збиља некојн паша Сијерчик могао пмати такав одношај прсма цркви,

народна предаја налази оправданостн у једној пјесми, у којој се од прилике описује овакав догађај : „У давно вријеме (у прошлом вијеку) дође заповјед од султана, да се у Горажду на Дрини гради ћуприја, на што буде приправљена лучева грађа. Но ћуприја се не сагради. пошто томе ради нечега противан бијаше тадањи паша Сијерчик ; као да је тада забављен био око дограђивања цркве. У Фочи је био гада неки паша ПТувалпја, који оптужи пашу Сијерчпћа, што не ће да гради на Дрини ћуприју, већ гради Власнма богомољу, у коју трошп прпређену лучеву гра^у. Паша Шувалија пошао је нарочпто ради тога у Призрен пред везира, који тада из Цариграда у Босну долазаше, нашто овај из Вишеграда оправи 30 својих делија да извиде: е да ли је Сијерчић-паша у српску богомољу — како је оптужен, — тропшо приређену лучеву грађу. Делије дођоше у Горажде, претражише црквену грађу; али нађоше, да ту није трошена лучевина, већ храстовина. Стигоше кашње ве>шра у Прачи, пак му казаше како је, нашто се овај љуто расрди, пак даде пашу Шувалнју посјећи". Тако каже пјеема, од које приповједач до сад не заборави само ове предње стпхове: „Подиже се паша Шувалија На самару, у нову јулару Срете пашу у Новом-Пазару, Даву чини пашу Сијерчића. Што је султан емер учинио, Да се градн на Дрпни ћунрпја", ,,„Он не гради на Дрини ћуприју, Већ ои диже лучеву јапију, г Ге Власима богомољу гради"". . . . Са^ржај ове важне пјесме, коју би ваљало нронаћи, мањ ако није сасвијем ишчезла, као да налази потврде у при-