Dabro-bosanski Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 429

чајна, коју је подигао из Хрвацке српски свештеник Рајачић од лозе срп. прав. патријарха покојног Рлјачића, — здравицу је уиушио првом сриском у Босни добротвору честитом Србину и илемсмитом човјеку Пери Дрљачи из Ђос. Новог, иешакнув у здравици његово свето и илеменито добротворно изненадно дјело, за сри. ирав. основ. школу у Бос. Новом ! Зафаљујући му на његовом тако узвишеном родољубивом дјелу! коју је здравицу сав присутни народ и гости радосно саслушали, и поздравили срп. добротвора Перу и Марију Дрљачу са дуготрајним усклицима живио! Нашто је устао наш честити Перо Дрљача, те се је красно онако српски и патриотички заФалио ! Живио ! Тако се је овај свечани српски објед, и у српском збору лијепо и свечано обавио, који је трајао до 4 сата послије подне. — Високопреосвештени Господин Митрополит устаде, благослови свршетак обједа, те зажели да мало по збору прође, да поблизке упозна српски народ ове околице, који је многобројан на збору био ; коло је на много мјеста играло и пјевало срп. старинске пјесмс, што се је, како наша домаћа ношња, чистоћа, пак мирноћа народна и у опште свијет по л,епоти српској и узрасту, Господину Митрополиту много допадало! Добровољни прилози су тога дана за цркву прилично падали ! Важно је напоменути овдје, да је кум цркве Јован Јањић (Видић) из Горњег Водичева у готову осим други доста велики трошкова даровао цркви 75 Фор. ; Мартин Шпицнагл римокатолик из Равница даровао цркви заставу са иконом храма исте цркве у врирдности 30 Фор., коју је од Браће М. Поповића из новог-Сада наручио. Господар Добри.мна (спаија) Саломон Кабилија из Трста, прије на неколико дана послао је у цркву на поклон „Полилеј" са 12 свиЈећа у вриједности до 100 Фор. ; а по свом застуанику управителЈу његовп добара у Добриљину умировл.еном С. Мајору Вабереру — у готову даровао је овога дана 20 Фор. Свима дародавцима, као и онима, што су по својој могућности овоме храму Божијем придарили буди им срдачна захвалност ! У 5 сати послије пола дана Н>. В Господин Митрополит зажели да би пошао на конак у Костајницу, а народ се искупи у кару около њега, — да га још на овом збору види, да му

св. десницу цјелива, да се с њиме опрости, да му изјави своје велико задовол.ство и благодарност на његовом великом труду и пожртвовању! Господин Митрополит окружен народом, изговори им своју очинску опроштајну ријеч, заФал .ујући им на њиховом труду око подигнућа цркве, препоручивши им сваку међусобну слогу, љубав, чистоту, радиност, штедл.ивост, умјереност 1 у свему и т. д. благослови народ свој, и сједне у каруце, и настави пут у Коетајницу. Топови опалише, звоно зазвони, а народ ка' из ведра неба гром у један пут кликну живио! и збогом пошао! и тако је непрестано гледао и клицао, док се сасвим кола из вида им изгубила нијесу. Господин Митрополит у својим колима са протођаконом и протом Зечевићем, праћен са осталим свештенством, чиновништвом и народом, сретно је допутовао у бос. Костајницу у стан код проте Зечевића ! Ради одмора Високопреосвештеног Господина Митрополита, вечера је била без страни гостију; али је коло опет играло пред станом његовим до неко доба ноћи! Сјутра у недјел.у била је служба у цркви Костајничкој, — али Високопреосвештени Господин Митрополит није служио него сам прото Зечевић; чим је проскомидија била готова, јављено је Њ. В. Господину Митрополиту, и он је дошао у цркву, прото Зечевић дочекао га је са Јеванђељем у руци и са обученом дјечицом пред црквеним вратима. Високопреосвештени цјелива св. Јеванђеље, уђе у цркву, благослови народ, а пјевци отпјевају „Исполајети деспота" стане на своје мјесто; а служба се отпочне и доврши; народа је што из овог мјеста, што из Аус. Костајнице много било ! По свршетку литургије Високопреосвештени Господин подијелио је свему у цркви народу својом св. десницом наФору. Чим је изишао из цркве чинио јепосјету, најприје чиновништву у котарском уреду, а затијем свима грађанима у мјесту, то је трајало до 1 сат послије пола дана; а у 1 сат био је свечани ручак, на који су били позвани старији гг. чиновници, н и грађани ; били су такође позвани на ручак из Хрват. Костајнице: Г. котарски предстојник Воиновић, г. градоначелник Машек и срп. прав. свештеник Матијевић, прва два нијесу могли даћи, а свешт. Матијевић је дошао; ручак је онако достојанствено и баш српски обављен био; пало је и ту красни здравица г. Митр>.по-