Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 430

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

литу, и отпјевана је црквена пјесма „ПрегллвиЈА днеск ..." коју је предводио прото Зечевић Затим замоли Ш. В. Господина Митрополита прото Зечевић, да би позвао неколико школ. срп. дјеце, да у предсобљу неколико народни српски пјесама отпјевају, што г. Митрополит радо допусти; дјеца су дошла и у два гласа врло дивно отпјевала овс пјесме : 1. „Ја позмадох што нисам иознаво . . 2. Ој јуначка свјетла зоро . . . ■'>. Бранково коло . . ., 4. Уз'о деда свог унука . . ., 5. Гдје је Сриска војводина . . ., 6. Црквену пјесму: Досшојно 8 гласа велико, и 7. Тон деспотин ~Ее Архијереја . . . што је како Бз В. Господина Митрополита тако и присутне друге миле госте проте Зечевића врло занимало. У четири сата разишли су се гости са ручка, а у један пут ето ти ћери протине, мале Олге, која је од 2'/ 2 године, вуче за собом гусле, пак виче проти, на тата гусли, нашто се је Господин Митрополит гроотом насмијао, малу Олгу омиловао, а проти рече: у (Јарајеву те вале да си добар гуслар, дед мало удари, нашто прото узме гусле, те је свирао и пјевао уз гусле пјесму : ,, Од онога дана чемернога . . ." Касније тог дана, пред [вече шетао се је Високопреосвештени Господин са протом 3 певићем по Костајници, да ово мало мјесто добро разгледа. У вече је такође код проте Зечевића на конаку био, а кад се је смркло, силна се је светина пред стан искупила, коло ухватило и до 11. сати ноћи је весело играло и пјевало ! У понедељак био је Високопреосвештени Господин позван на ручак, код овдашњег трговца Пере Кецмана, који је Морао бити у Ш 1 /^ сати, ради поласка Бз. В. Господина Митрополитм, јер се је у 12. сати морало поћи на жељезницу, која у 1 сат п. подне за у Брод полази. Ручак је био сасвим у реду, на ком је бнло још више гостију, али се мсрало што прије одручатн. У 12. сати дође Високопреосвештени Господие Митрополит у стан проте Зечевића, одкуд је поћи на пут требао, уђе у кућу а прото преведе пред њега своју дјецу, и замоли га при поласку својему да остави у дому његовом архи-

јерески благослов, да благослови њега, супругу му и дјецу његову, и заФали му се да га је својом високом посјетом удостојао и рече: да ће му његова посјета дубоко у срце његово и његове породице остати, те да ће му то бити најпријатнија успомена у животу његовом, приђе руци и пољуби и сва породица редом, а Њ. В. Гос.подин Митрополит помоли Бога. за добро здравље и сретан живот, ове породице, заФаљујући проти на срдачном дочеку архијереја свога; пак опростивши се сједне у коруце са протођаконом и протом, уз пратњу г. чиновника и мјесни грађана, крене се на жељезницу у Хрватску Костајницу; чим се је г. митрополит од протина стана кренуо одма су можареви почели пуцати, а звона звонити у нашој цркви ; народаје било ко на гори листа, једно ради боравка овдје г. митрополита, друго опет је позорни дан а и Покров богородичан, пак свијет врви око Господина Митрополита, и поздрављага, а он њих благосиља! Чим смо наступили у Хрватску Костајницу, одма су сва звона ударила звонити поздрављајући одлазагс Високопреос.рештеног Господина, и тако смо сви стигли на жељезницу, ђе смо сви пратиоци, изљубили старца Господина Митрополита у руку, желећи му сретно путешествије у престолнипу своју — у Шерјево ! Чисто нам је свима било жао, што из средине своје пзгубисмо оваковог високог и велевриједног госта, те кад смо и влак из вида изгубили, којим је Високопреосвештени Господин ако Бог-да сретно, мирно и спокојно отпутовао у Сарајево ! Дај Боже да наш опће љубљени старина Високопреосвештени Господин Митрополит још много и много година обилазио био буде ове крајеве своје архидијецезе ; онда би нам друга срећа цватила у сваком погледу ! Живио наш мили и нигда. незаборављени митроносче, живио својој срп. прав. цркви и народу српскоме још много и много годпна, живио! У Ђ. Костајници, дне 2. октобра 1890. Милорад Правдољубовић.