Dabro-bosanski Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 455

које су већина наших учитеља имали прилике | да уче спремајући се за свој позив. Напошљетку имамо и ако не много а оно ипак неколико бољих стручних књига на српском језику а такођер и врло ваљан стручни лист „Тежак" орган срп. пољопривредног друштва у Биограду, а на страним језицима има тога у изобилу. Из стручни-

I јех књига моћи ће дакле сваки учитељ прибавити себи стручна знања о напреднијем начину привређивањ.а. С тога пређимо на други одсјек овог чланка. 1 ) *) У првој свесци овог листа од идуће године наставиће се овај чланак који ће гласити: „Свештеник као наставник пол>опривреде.

„Зашто иопина проповјед нема значајног утиска на народ?"

У свесци „Источника" за мјесец Јули и Август од ове године, а под горњим насловом:, или питањем изашао је један чланак или управ одговор на горње питање од Н. Н. Херцеговца. Н. Н. Херцеговац вели, да му је тако питање и то писменим путем ставио један „Гн. попо", и замолио га, вели, да му преко Источника одговори. И он је одговорио. Зашто ћемо овде рећи и о једном и о другом — и о питању и о одговору. Прво ћемо се зауставити на питању Гн. попе : „Зашто попина проповјед нема значајног утиска на народ"? Ово питање или је измисиио Н. Н. Херцеговац, или се је договорио са Гн. попом да му тако питање стави; или је баш какви Гн. попо од себе ставио тако питање. Од ово троје једно ће бити. Прво: Ако је питање хотимично измишл.ено, то је онда да боме и одговор измишљен. Измишљено може бити грдно питање да се на њега још грдније одговори. И ако је тако онда је и неистинит, и само се виде зле намјере Н. Н. Херцеговца. Друго : Ако се је договорио са каквцм Гн. попом да му он стави тако питање, те да таким смишљеним начином и заједнички јавним путем омалоуваже млађе свештенике, то је опет све једно као и оно прво, и у злој је намјери. Само што су овдје у мјесто једног два виновника. За ово друго мишл.ење даје повода оно што Н. Н. Херцеговац вели : „И замоли ме да му преко нашег листа Б. X. Источника одговорим". (Добро је тако рећи да се Власи несјете.)

Састало се зло и горе, да се мало поразговоре. или Грдно питање, па грдан и одговор Треће: може бити збиља најпосле да се је и нашао какви гн. попо, те је баш по себи и без ичијег наговара и ставио оно питање Н. Н. Херцеговцу. И нашао је баш кога ће питати, и ко ће му одговорити. Из питања и одговара види се да се „састало зло и горе да се мало поразговоре". Зато се овдје мора човјек запитати : зашто баш да то питање поменути гн. попо ставља Н. Н. Херцеговцу ? Зар је Н. Н. Херцеговцу за њега ауторитет ? И зар г. попо мисли да ће одговор Н. Н. Херцеговца јавним путем бити мјеродаван и за друге ? Зар је госп. попо толико паметан да пита зато некаквог Н. Н. Херцеговца? Зашто то питање није г. попо ставио Б. X. Источнику или другом ком свештеничком листу ? Признаје г. ли попо да је све оно онако као што је Н. Н. Херцеговац одговорио? — Признаје да боме, а то се види из тога што га позива да на то одговори чак јавним путем преко Источника. А то ће рећи: „ти само одговори преко Источника а ја знам да што год ти речеш, да ће то бити како вал>а и на свом мјесту. Ако се пак г. попо није у напријед ријешио признати да је све добро што Н. Н. Херцеговац рече, то га није требао позивати да баш и на јавност са својим одговором изађе и да тако насједа. И свакојако између г. попе и Н. Н. ХерI цеговца морало је бити претходног о томе говора.