Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 454

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Напошљетку морамо признати, да школски врт сам не ће бити у стању да даде поуке ученицима у рационалном култивисању свијех биљака у оној мјери, у којој би се жељело. Имаде биљака. које су у сваком предјелу сију и то на ораници, које се дакле сасма другачије гаје на начин, који се у маленом школском врту неда извести. Од ваљаног обрађивања оранице и плодореда, којим се те бил.ке сију зависи зкетва тијех усјева. Рекли смо већ да смо далеко заостали у погледу ваљаног обрађивања земље за другијем народима, па тако исто и у погледу реда усјева, којим треба један за другијем да се сије на једној њиви. За поучавање младежи у том правцу мален је школски врт. У ту цијељ ваљало би да општина одреди комад њиве а ако је нема да је набави. Корист, која ће се тијем постићи, не може се ни сравнити Са маленим жртвама, које се на то одреде, јер за ту њивицу не треба ограде, риголовања, скупог сјемена и т. д. Па и сам учитељ често добије њива на уживање те би могао и сам без да тијем ишта штетује једну њивицу тако уредити да уведе у малом ваљан плодородац, који би одговарао клими, земљигпту и околностима оног предјела, у којем се налази. Шест до седам ара довољно би било за тај иосао. На тој површини могло би се сијати шест до седам усјева а придржавати се при том строго правила рационалног рада. За радњу на том школском тхољу не би се могла употријебити дјеца, већ би радио онај, чије је и земљиште а њему би наравно припадао и приход с истог, дочим би учитељ био управитељ тијех радова, те би се радови морали извађати онако, како он наређује. Најстарији ученици би пак биљежили све, што би се на том пољу радило а учитељ би им потанко разјаснио све радове. Оснивањем таког школског поља упознала би се сеоска дјеца директно са својим будућим позивом и приучавала би се да на свашта мотре, што би им могло користити у животу. Но не само дјеца, већ и очеви имали би прилике, да се на школском пољу својијем очима увјере о огромној користи, коју пружа школа њиховој дјеци. Долазимо на пошљетку до прихода школског врта. Нема сумње да плодове школског врта треба већим дијелом да ужива учитељ, који сав свој труд улаже у њега. Али и дјеца требају да имају у том неког удјела. Неке биљке као расади цвијећа и поврћа, неки плодови, оплеме-

њене воћкице, сјемење, поврћа и цвијећа и т. д може се продуцирати у толикој множини, да се свако дијете обдари нечим. Особито ваља плод са онијех лијеха, које су дјеци припуштена на одговорност њихову, уступити им са свијем. Тијем ће дјеца већом вољом прионути на рад. Завршујући први одсјек овог чланка морамо рећи, да нам ни из далека није намјера, да идеалне цијељи наше народне основне школе замијенимо стручним, но при свем том узевши у обзир захтјеве практичног живота, тврдимо да је ипак добро и од пријеке потребе, да учитељ на селу — а њега се ови ретци највише и тичу — код својијех ученика удари и добар темељ њиховом будућем занимању. Пољоприведник, као што већ рекосмо, нема нигдје прилике да се научи бољем и напреднијем раду, па с тога није ни чудо што све више и више пропада. Од пољоприведника се баш захтјева велико знање. Та ту су ти земљиште, клима, живот биљака, хемија, механика, природопис и т. д ; Фактори, с којима мора рачунати пољопривредник. При свем том се за његово изображење чини најмање. С тога разлога увађајмо пољопривреду у наше основне школе као обвезан предмет, јер тијем ћемо ударити темељ напреднијем и кориснијем раду. Оснивајмо дакле школске вртове, у којима ће дјеца придобити не само љубави к' раду и реду већ и љубави према дивној божијој природи, љубави к домовини и грудви, која нас храни а са тијех дарова поничи ће у дјечијем срцу многи лијепи цвијетак, који ће уродити богатим плодом. Ово би било, што хтједосмо саопштити штованим читаоцима „Источника" у погледу пољопривредне наставе у основној школи и њеној важности по напредак пољопривреде у нашем народу. Истина могло би се још много о том писати, али нам простор овог цијењеног листа не допушта, да се још подробније у то упуштамо, могло би се писати и о том, како се извађају поједини пољопривредни радови, што у овом чланку споменусмо, као поправљање земљишта, подизање живе ограде, риголовање, гајење разног воћа и поврћа, како се прави расадник, гној мјешанац, на што се има пазити при плодореду и од какове је користи ваљан плодоред и т. д. и т. д. али тада би се огријешили о програм овог цијењеног листа, јер би прешли на чисто стручне предмете,